Употреба речи изгубих у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик. — Е, хоћеш ти каиш!... Шта ћу ти ја! — рече Радан. — Како си, Радане?... Поп! Поп! поп!... Одакле ти?...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!... Кајао сам се, али доцкан... Хтео сам те потражити, али нисам смео!... После... ђаво однесе све...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Да ли је могао проћи Мој праг у замрклој цести? Чекам и чекам све ноћи Тог путника с неком вести. ПЕСМА Изгубих у том немиру Другове и све галије. Који је сат у свемиру? Дан или поноћ, шта ли је?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? — Сјећам! — Чуј ме, оче владико, и ви браћо! Ја изгубих душу што нијесам учио школе. Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек. — Како то, оче? — рече владика.

— Сјећам! — Чуј ме, оче владико, и ви браћо! Ја изгубих душу што нијесам учио школе. Са тога изгубих и дијете, а одведе ми га некрштен човјек. — Како то, оче? — рече владика. — Тако, оче владико!

Матавуљ, Симо - УСКОК

И дао ми бјеше још један руски крстић, но га, јадан, изгубих. (А рече ми Саво Марков да се може писати у Русију, па да би га могли послати!

шјо, мало! овамо ти је мајка!“ Кад зеца неста испред очију, залелека Ћеклић: „Леле мене данас и довијека, какву мазгу изгубих! Кад оно недоношче онако трчи, а да какво би било послије!?“... Сви ударише у смијех. — А за око причај! — рекоше.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Куда? — дрекне ћаћа па за машице, за камџију, за ...не бира чиме ће. Затуче ме тако, утуца, изгубих душу још од малих ногу. А да сам се једном отео и пошао. Раде, брате мој ... — Ено га сад види.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено штене изгубих овде кост. У стазу зури као да тражи залогај неки драг. — Еј, зашто више не мирише ни једне зверке траг?

Да си тамо скитарио, ти би — стомак покварио.“ НАЈБОЉИ ДЕЧАК Године прошле, негде у мају, изгубих дечка, добро га знају, најбољи беше у нашем крају. „Најбољи дечак овога света изгубљен — већ је недеља пета!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Све изгубих, што год сам имао !«... Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан. Шта је то?...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Али кад нам власти јаве да те нестало, те да је прилика да си побјегао у сусједну Црну Гору, онда изгубих свако надање. Отац је рекао да ако те ухвате, да ћете мушкетати, и да је то право. Стрико ме тјешио сваки дан.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Дали сте предузимали још каква научна путовања?“ „Нисам, драги мој, разболех се, оронух и изгубих сасвим своје некадање здравље.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Глава ми се заносила све више и више и, постепено, сасвим се изгубих у оном тешком заносу пред најчвршћим сном који тек што ме није савладао.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Циго каже: — Сам си изрекао да је цркао, а ја нисам! Турчин му одврати: — Ех, превари ме, Циго, изгубих и дукате и хата. ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА Дошле Швабе да ћерају Циганина у ропство.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

С чиме да те здружим кад ти изгубих вид Лепи мој дане с душом елегије! В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива

Ћипико, Иво - Пауци

Свали се товар у снијег, његов коњ потрча, мој, натоварен, нагну за њим... Ја пожурих и у томе изгубих Илију... Срећом, набасах на шипражје, а видим: не може се даље, — ко ће сили одолети?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

У Земљиним облацима, ја изгубих сасвим правац и не могох даље. У то, букну први Балкански Рат. ...Дунавска дивизија прелазила је преко Старца.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И сада све то изгубих, упропастих, својом ногом згазих. И то како? Гадно. (Хвата се за чело, пије): Пих, пих, па бар да се потукох са

И сад, све изгубих. Пре, када то није знала, послуживала ме а рукав њене кошуље дотакне моју руку, прамен њене косе, курјук, додирне ме

Докле ћеш? Што не пазиш на себе?« Сада све то изгубих, Назо. И зато, ово је последње весеље. Сутра, на коњу или пешке, одох одавде, за увек.

Али ме не прекидај. Морам да се журим да стигнем дружину. Дакле, када поче зора, као што знаш, ја се изгубих. Одох право тамо. Код Стане. Знам да рано устаје. САРОШ Код ње. Сад и она зна. Сад ме сасвим...

(Очајно): Ох, изгубих све: име, углед... И сада куда? У манастир? Не! Тамо су сви од мене млађи, и они ме не могу примити за млађег од себе,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Не лажем, дала сам љубав. Ево и сада, срце ми је, чини ми се, клонуло да умре, зато што Луку губим, и изгубих... Туђа кост... Родити ваља оно што ћеш слепо волети... Слепо га нисам волела, нисам.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Е, то је. Ти си већ отрована! Ја наставих истрајно и поједох девет дрваца, па и ја изгубих апетит и осетих да ме гребе у грлу. — Свршено! И ја сам отрован!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности