Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Зар ту, у тим влажним зидинама да сахрани своју ломну снагу?... Ту, у томе загушљивоме ваздуху да дише и да — издахне! О, Алекса, о, љубавниче мој!... Па ко ће га питати да ли га ране боле?...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
човече, он једноставно удахне ваздух, ево овако, и издржи тако једно двеста метара, а онда утрчи у прву капију и издахне га. Ту се малчице издува, па опет — пуњење грудног коша! Човек би мирно могао да га употребљава као душек за плажу!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Они се смуцају ту због тебе, сејо моја, и једва чекају да онај јадник издахне... Више нисам слушао... Отрчао сам на свој кревет, покрио се чак преко главе и тако сам ћутао, ћутао до мркле ноћи...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Изгледале су ми сличне новорођенчету које при породу издахне. Питах се како да га одржим у животу“. Док ми Фарадеј то прича, посматрам га пажљиво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ Затим се отац са мном алали и издахне. Однесемо га у мезар и закопамо. Бијаше ми га жао па плаках; а кад огледам око себе, угледам мојих дванаест другова ће
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
сцена где се описује Дафинина веза с Аранђелом, од часа када је ступила у његову плаво-жуту кућу на Дунаву, па док не издахне на крају осме главе. Сенке овде тако проткивају текст, тако су у њему распоређене, тј.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: А ви стојите?... Ал’ сте блесани! Или чекате ту да издахне Од силне глади, очигледице? Хајд’ иди, Вуче, вод’ га колиби!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Он је издајник! Црну је Гору жени издао. КАТУНОВИЋ: Ох... не могу... Зар... да осво...је?... (Катуновић издахне.) РАДОШ ОРЛОВИЋ: Збогом, војводо! Видећемо се!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. има угледно место и у мртвачком култу, можда и ту као апотропајон. Кад човек издахне, меће му се у руке б. (СЕЗ, 19, 240). У цвећу које жене доносе на мртвачки одар, мора бити »на првом месту« и б.
П. је, пре свега, основна и неизоставна жртва у мртвачком култу и култу предака. Кад човек издахне, док је још у кући, меће му се више главе п. (понекад п.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И преслушаш обнехатиш се, не мариш — опет и опет она те боцне кано шилом, нити одступа никако догод и не издахне човек. Свуд је она уједно шњиме.