Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... ...
Кад нас је видео, он се издиже мало и пружи руку да је целујемо, мој побратим приђе руци, а невеста за њим... Кад је њу видео архимандрит, он остави
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Лако се наљути; натушти се, гриска доњу усну, десни брк суче и издиже га навише, веђе му се састале на челу, а оне црне очи севају. Јао!
И таман да заметне уже на казук, а у гомили света опази једну жену која издиже више главе дете у повоју. Капетан баци уже момцима који се чудише његову послу, занесе се и мало што не паде у воду.
Ђеда га намрштено погледа. — Ја, — настави Арсен — није вајде... немој што да се љутиш! Ђеда сасвим издиже главу, срдито отури од себе саћурицу с грахом и на безуба уста љутито истресе: — Знам ја то све!
Опет ћутање, нико не зна како да почне, како да га тјеши, шта да му каже. Поп издиже главу и погледа по свјема: — Је ли оно тешко селу? — Не дај, боже! — гракнуше сељаци.
Она је дохвати објеручке и обли сузама. Осмијех заигра на попову лицу. Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа: — Служи овоме!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А јао, кости моје! — чу се оданде иза бурета. — Ко је то сад? — рече полако Јула, па се издиже на прсте да боље види. — Еј, старости, старости!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Сваку познаје и од сваке проси. Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и меће у своју торбу. А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се.
Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли? — радује се он и издиже на прсте да види варош и увери се да ли ће заиста на време, пре мрака, стићи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
При последњој молитви, и свакој молитви, међутим, човек се издиже из сјена прошлости и пролазности, па прелази у наднаравно гледање вечности.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
језиком, али осећају тако силно, говоре тако лепо да се не осећа монотонија типова, предмета и осећања, но се све издиже над Врањем и нашим добом, и даје јак утисак велике, вечите драме људског живота.
Милићевић, Вук - Беспуће
Небо је било залеђено и сиво. Свуда наоколо непрегледан дубок снијег из кога се издиже, поред друма, оголићено дрвеће, прозирне шуме и планине у снијегу и облацима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мене метну на зид и окрену тамо, свадби, а она оста иза мене. Одупре се о стабло ногама, издиже, наслони на зид, пригрли ме, и, тако сакривена иза мене, загледа се у двориште, свадбу: у оне столове до зида, људе
— препаде ме и трже од гледања загушљив глас испред мене. Погледах, а оно се издиже затурен фес на чело и указа ознојено и зажарено мрко лице Младеново.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
обрачуна можда прилика за најжешћу свађу ваш је случај на реду ваша се срећа пита реците пословицу неку док тутањ издиже језера и нестају границе државне а да вас нико не тужи да сте хегемони Милост ће оскудна бити знали сте да свако
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом. Гојку се обрте свест...
— Ево, ево гле... животињо!... Јеси видео ко је Пера писар!... И ти, смраду један... И опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко...
Бесна, дивља, смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију...
Он претрну, хтеде јаукнути, хтеде утрчати унутра... хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор. Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби тражећи нешто...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У глави му беше само једна једина мисао: — дреновак!... Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким неприродним, животињским гласом: — За Христа Бога и свету Тројицу!
И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред. И таман он поче да издиже руке, а палица фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави.
Баш кад је игра била у највећем јеку прође поштар поред њих. Запиташе га има л’ што ново, а он им издиже један број званичних новина. Сви се скупише око њега, а он отпоче читати: поставља се начелник И кл.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Кад је мрежа извучена на површину мора, њена конусна кеса, од трећине њене дужине, издиже се чекрком у вис, тако да јој врх дође над простор за изручивање ухваћене рибе; са врха се одреши гвоздени терет,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И, да је не би умрљала, наслања је о лакат руке и њиме издиже и приноси устима, да би јој пуцало грло. Одахњује не могући да се прибере од жеђи.
Али она се, сва срећна и зајапурена, брзо издиже, пребацујући косу на леђа, и сиђе у кујну код Магде. Ова је пак, ништа не слутећи, још мање о продаји куће, а сва
Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он. Јак, висок, са јаким рукама. И онда он почиње к њој да долази.
Једини као да се томе досећао свекар Марко, јер га је видела како се он све више и јаче пробија измеђ сватова и издиже се на прсте, да би га она видела и тиме је као охрабрио.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Годи јој да настави истраживање у том правцу. Полагано се издиже, седа. Гледа га нетремице, право у очи, испитивачки. Хоће да га још више распали несташним питањима, задиркивањем,
ЈОВЧА (кад је спази горе, издиже се више још, једва се уздржавајући од беса): Овамо ти! МАРИЈА (са свећом, сметено, задижући шалваре да се не
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Остаде на воДи само прстен сјаја, а из њега се издиже Сребрна ружа. Дечак, задивљен, крикну И загледа се у њу. Сав нежан, сав сребрнаст, цвет је ширио такав сјај да су и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. — Зар си још овде? — запита она,
Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ. Иза једнога жбуна издиже се Марко и погледа на њих у чуду и страху, као ’но ловац, који је гађао љута звера, па види да је промашио.
Видећи да они гледају све у лево, погледа и она истим правцем и — следи се... Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде.
Прилазећи поњавама, он опет зовну Ђурицу по имену, па, не чувши никаква одговора, издиже секиру, корачи два пут ближе к поњави и потеже из све снаге секиром по ономе месту, где је требала да буде Ђуричина
После закопају у земљу и готово!... Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље... Јадна Јока, како смо лепо живеле....
Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. А споља одједном престаде ватра... Шта ли ће сад?... Ђурица се издиже полако на прсте и погледа на онај прозор испред куће.
Правда је задовољена, закон је извршен ! Кад оде сав свет и кад се на ономе месту, где мало час сиђе жив човек, издиже гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Код досељеника највише се цени знање енглеског језика јер тако се издиже изнад положаја „жутокљунца”. У овом случају помоћ ми је дошла са потпуно неочекиване стране, а за то сам морао много
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
; „Окретала би главу прозору, и тамо на небу, међ облацима, одмах би тако јасно и истински видела како се оцртава и издиже он. Јак, висок, са јаким рукама. И онда он почиње к њој да долази.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Одмах је ту иза њега мала зараван, на њој два новија пространа конака и кладенац, а изнад њих се издиже висока и стрма планина под шумом и са мање литица но што је она друга, манастирска страна.
Краков, Станислав - КРИЛА
На кметовој кући истакнута је бела крпа. Предају се. Неко помиње бомбе. Одједном се кров двоспратне куће издиже у црвеном облаку прашине, па се све сруши уз тресак. Дуго се још црвени дим дизао изнад рушевина.
Одједном га страх обузе да га у мраку не згазе, хтеде устати, избоде руке на бодље покиданих жица, ипак се издиже, али се понова као ударен сруши. Оловна тежина и страшни бол у нози. — Рањен сам, — сети се.
— Ваљда спава, — мисли Душко — а што су му очи отворене? Сад се он мало издиже и виде да су оне очи исувише пуне нечег белог, укоченог, а да се сред широко отворених уста смејаху криви зуби.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Били смо на граници стрпљења. Узео сам дах да командујем. Али неки унутрашњи напон издиже ме. Промолио сам главу изнад бедема од камења. Мртва ноћ... Живог створа нисам видео. Спустио сам се.
Наши припуцаше. Он диже руке увис и паде. Убиствени замах челика наше артиљерије издиже људе као талас. Неки се усправљао. — Хоћемо ли? — вичу војници. — Лези, лези! — чули се гласови.
Разумела је. Одмаче се и подбочи рукама. Гледала ме је и смешкала се лукаво. — Хм! — изусти и издиже једно раме. — Хтели бисте да изиђете? — Да! — Изволите!... Идите! — и показа руком у правцу врата.
Лежала је још увек на поду. Пришао сам јој. — Устаните, молим вас — и додирнух је. Али она издиже само рамена, затим их одмах опусти, као да се отреса мојих услуга. — Шкодиће вам. — Ове моје речи као да су утицале.
Одговарала је само на моја питања. У једном тренутку застао сам и погледао је у очи. Она саже главу, рамена издиже и лице јој се изгуби у пелцу. — Ви сте нешто нерасположени? — Не! — Знам и разлог због чега...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и закључио га свечаном похвалом, која на поетски начин сажима значај Немањине појаве и с реалноисторијског нивоа издиже је на вишу духовну раван.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
После постане виши, тањи, кад почне да издиже ћепенке, подупире их, и пошто слуга изнео мангал, да распали у њему ћумура, и по тезгама поређао зембиле, вреће, и
Највише, најопасније да се она љуља, издиже. И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се
Да је јак. И осети да је јак. Издиже се. Стојећи у соби, гледајући пред собом двориште, башту, онако висок, сув, осети како заиста постаје сувљи, виши, али
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде.
Кмет само издиже веђе, Па онда истија тако у страшно хркање пређе, Да заспа кô мртвац прави. Још тама владаше густа, А он се бунован
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бик трпео и трпео, па одједаред мукну као гром, издиже кола, пребаци их на леђа, обори их опет и напола смрви, а с другом половином стаде да јури уокруг по авлији као у
Сад ће вам одмах бити лакше, одмах. — Госпа Нола се одједаред, снажно издиже, и на једну руку њеног доктора Мирка обори уморну главу и издахну. Напунила се соба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свака грана причињава ми се као пушчана цев. Полетео бих, али ме стид од људи. Страх ме, чини ми се, издиже изван седла и ја замишљено јурим, бежим... Коп се саплете.
Понегде украј пута издиже се високо дрво са гранама засутим прашином, а лишће се тромо опустило. У даљини негде видимо како се бели кречна земља
По нему се зелене пусте ливаде као оазе, и овде, онде, издиже се по неко китњасто дрво. Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим се
Потрчали смо на супротну страну. За мном је јурила једна запрега, вукући топ. Али од ужаса, чини ми се, издиже се шлем на мојој глави. Нама у сусрет јурио је онај командир, дајући нам издалека знак руком: Налевокруг!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (устима узима из Миткиних уста дукат и баца га Салчету у крило). ТОМА (издиже се): Ех, а сада кад би још и ону! Али не знаш је ти. Стара је то песма.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издигне главу и броди водом.
сарафче и банћерче... у наш варош нем’ га, ете, јоште један потакав!... Пратија сам човека да га нитује... Зона издиже обрве и слегну раменима као да хоће да каже да се не може сетити. — Што, јоште не може да се сетиш?! — Јок...