Милићевић, Вук - Беспуће
туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мита је сваки час жељно извијао, издизао главу, да што боле гледа: напоље, у месечину, ноћ, али као да није могао. Сметала му је мати, која је испред њега
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама. То су биле сигурно оне најважније са највећом моћи
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се висок иконостас, окићен поређаним кандилима и испуњен иконама. [. . . ] И док ју је из иконостаса, рамова од слика
целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, високе сводове, чак у небо; (МП) овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се иконостас; (ВП) иза ње онај простран под хладно је обухватао и пунио језом, а иза себе је слушала и с једне и с
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Речи којима праћаше тај свој посао беху варнице ума које прскаху при сваком ударцу његовог длета. Храм се издизао, ту преда мном, монументалан, савршен у свима својим деловима.