Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад упази на крају дршка стреле орлова пера: „О бедни ја, — издишући рече, — моја ли ме иста убијају пера? Није ми толико ни на стрелу жао колико на моје перје!
Но уљезши у густу шуму, ту му се заплету рогови, и тако га стижу и убију. „Бедни ја!” издишући рекне. — „Колико касно познајем да су ми ноге од рогова много боље биле!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али, иако беше сетан, он није душе сламао... Чудни су звуци гусала! Они цy као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... Станко запева. Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.
Африка
Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама. О лову са Швајцарцем било би боље не говорити, јер иако је око нас
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чуо је како му, као издишући, шапуће: „Ми се, серце, нећемо више сусретати, на овоме свету. Не остајем надежна, него знајем, никад!
Црњански, Милош - Сеобе 1
У глави јој се вртело. И баш кад хтеде да се осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно,
Лежала је после, умивена и очешљана, мирна, издишући, са очима широм отвореним, тако да нису смели да јој приђу, не знајући да ли је још жива, или је мртва.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
подлози некадашњег еротског сладострашћа: „И баш кад хтеде да се осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она осети, како све то што јој чула распиње, расте увис, као нешто бестелесно и толико красно,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Уздахнути мора свако, И ко није никад плакô Уздахнуће издишући. »Босанска Вила« 1891. У АТЕЉЕУ Сликар слика — ја га гледам — Слика „Нâд“. Кад би, ако сада не би, Док је млад!
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба им дати поклона, и мој бој издишући празни кесу новчића и ђинђува што носи за нама. О лову са Швајцарцем било би боље не говорити, јер иако је око нас
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
у смраду куге источне, Срчући отров гада сопственог Што га по тесном граду простире, У грчевима мучним изгине, Па, издишући, нека замоли Да види прамен њене косице — Са бичем бих му мутне зенице Одморном руком грозно шибао, Вичући силном
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Још није — не! Ал’ теби... доста је. (Капетан Ђурашко скочи и једним ударцем прободе га.) БОГДАН (издишући): Су..ви...ше... ах!... (Јелисавета хода, а кад спази Ђурашка застане.) ЈЕЛИСАВЕТА: Е лепо! лепо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На крају ове алеје лежи циљ нашега путовања, а њему се смемо приближити тек када нам издишући пламен на његовом жртвенику дадне знак да су сви световњаци оставили овај свети део вароши.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А да одсад који ћу већ добар разговор имати од кога ли, гледећи ми тебе на последњем концу издишући? Него још, још бар штогод ми проговори кано по завичају к матери даруј ми неко слово, који си сам, Бога Оца слово!