Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
скитати, од кафане до кафане карте играти, од механе до механе вино пробати, а у зору без парице кући бегати? Издрт лакат, трбух празан, — моје невоље! Гуњац стари и фес продрт, коса пропала! Отац стари, мајка пита: „Шта си радио?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Невера никоме не верује. С коња на самар седати. Испрва у аздији се носити, а допосле у покровцу издрт ходити. Како било, да им се свило; Куд допали, да пропали! Ко год ходи, он и находи. Чувење до памети стоји.
СИРОМАШКИ САН А кажи ми, која је то коме хвајда, хвала ли, испрва у аздији се носити, а допосле у покровцу издрт ходити? С коња ли на самар седати? Замало се ширити, а дуго у вртљачи го зепсти.