Употреба речи изелица у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Сетише се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи изелица, А сувише ти псоглава, Па и узе грдна страва; Од стрâ им се коса диже — Деца једно другом ближе.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Свеједно! Ал’ ће и он бити тамо! — Ама, па рад њега и јесте све ово! — Ту ја не идем! Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!

— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? — Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац! Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. — Не треба то теби ништа!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Неће, вељда, пас, бројати. Повероваће брату, душманин, злотвор, изелица! — На, изброј! — испружи руку с теретом. Један другоме изубадаше очи шиљатим, густим погледима. Колико ми је закинуо?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности