Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па кад ће то?... — Сутра навече долазе просиоци. Гледај те спреми све што треба. А и њој кажи... Крунија изида из собе, бледа као мртвац. Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... Боже, што ти је срце материно!
Онда се окрете осталима: — Хајдмо дома! Па окрете леђа и изида. Маринко је био као убијен. Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа,
Сам ја идем. И баци један оштар поглед на све... Тај поглед је много говорио. Говорио је више од наперене пушке. И он изида мирно из одаје као из своје собе. 18. МУЧЕНИК Отворише влажно подрумче. Изнутра удари задах мема и влаге.