Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Априла 1815. одем г. Булгакову у канцеларију; он од грофа изиде, и повеселим гледом: „Но подаждите! јоште государ ден не означил, котори будет, а бесумено будете имет у государја
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Твоју љубав не може ми нико платити! — Иди, Маринко, иди!... И нека је са срећом! Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. Врљао је вас дуги дан. Рој мисли обујмио му памет... Он је желео да оно што уради, уради најбоље.
Дах му се поче губити... И... он се обнезнани... 6. ПРЕОБРАЖАЈ Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут. Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: – Иди кући.
— рече Маринко, целујући му скут. — Ако... ако!... Изиди, одмори се! Маринко удари „темена” и изиде. Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.
Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: — Немој се плашити... Не бој се!...
Видјех га у воћу, код куће. Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. — Иди, Мехо. Мехо изиде. Обојица заћуташе. Турчин стаде ходати преко собе. Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.
— упита кмет. — Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату. Одем да видим нема ли које од кућана.
Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!... Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. — Шта мислимо сад? — запита он попа. — Још не знам...
Тамо сам носио марви помам... Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. — Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше.
Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... Дођоше кући. Алекса је ишао напред. Негова Петра изиде пред луде и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.
Сима оде. Људи стојаху неми, оборених глава. Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... Петра изиде из куће. Она није ништа знала о свему том. За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. — Што не седнете, људи!...
Управо, то је њихово масло... Је ли доста сад? — Доста, хвала ти!... Збогом! — Збогом!... И Станко изиде из воденице. Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...
— Седи, оче!... Дај, снахо, мало ра... Реч му изумре на уснама од погледа поповог. — Нећу! — рече поп. И изиде, па оде, а и не окрену се... Алекса оста као станац камен. Он не умеде више пи говорити, ни мислити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
моста, са крстом, и малим, сеоским гробљем, где је, украј друма, белела се и једна крчма, Петар, са својим колима, изиде на широк, каменит, пут, који се, после, белео, и сужавао, у даљини. Туда су исељеници ишли до превоја Дукље.
Видео је – тако му се причини – себе самога, како изиде из себе самога, и одлази и нестаје за Трифуном, за колима, за дугим редом кола.
Признао је био да је у штапсквартери Трифуна већ видео, а сад поче да прича, кад перикмахер изиде, шта рече Трифуну. Питао га је, каже, сад, кад су од Махале тако далеко, да призна, зашто је ту покојну жену у своју
Ма колико да је то Ракич причао, кроз смех, просто, шаљиво – пред Исаковича изиде, у мислима, на основу тог брбљања, Текла, као неко витко, ванредно, младо створење, које има лице лепо, а косу тамну,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Она, од стида, оде до прозора и не смеде да слугама погледа у очи, али не изиде. Ни онда, кад га положише у њену постељу. А он, као узнесен, осети да лебди својим још каткад укоченим удовима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
То га је, доиста, и увело у браство. Не чујући никаква шума, помисли да су домаћи у цркви. Тада му изиде пред очи поп Марко.
О томе ће се видјети на Цетињу, сад о Васиљеву дне. Ускок изиде из куће. Снијег падаше једнако крупнијем меким пахуљицама кроз топал ваздух.
У дворишту бјеху с обје стране читави брегови, а средином иђаше пртина од кутњега прага до дворишнијех врата. Јанко изиде на улицу и застаде окренут браственијем кућама.
Овај не изиде горе, већ остаде у Котору, па у друштву с Вучетићем стане призивати главаре црногорске и брдске и читати им оно грдно
— Носим његова писма и поруке у наше племе, кад устреба; пратим га кад куда изиде: а главно је што слушам његов наук! Има нас од свакога племена по један, по два! — А кога још има уз владику?
причању и владичинијех досетака и благих шала, од којих ћемо навести само једну: — Једног љетњег дана пред вече изиде владика из манастира на гумно и сједе.
Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше. Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и прими благослов.
И не треба нам!“ — Збиља, лијеп сан! — рече владика уставши. — Ја сам, господару, наредио ђаку Мурату да изиде пред врата манастирска, па да биљежи све главаре редом, како буду долазили, па, кад буде при крају летурђије, да
— Нико! — рече ђак. Владика се замисли. Након дуга мишљења, нареди да се отворе двери, па с крстом у руци изиде на амвон.
Кад владика изиде, поглед му се треном заустави на ускоку и осмијехну се. Јутрења није дуго трајала. Из цркве духовници с Јанком отидоше
Кад се сватови примакну дјевојчиној кући, онда из ње изиде њен барјак, бива, првијенац и барјактар, а то ћу, као што знаш, бити ја прекосјутра.
“... Сви се смутише, а настаде дуг тајац. Још су се мало разговарали, па пођоше сви одједном. Онда Милица изиде из колибе и загрли Стану. А кад се цура врати, Стане застаде и зовну кнеза: — Молим те, брајо, на једну ријеч!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар и то учини, и тако се од сад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бог се драги на Србе разљути: седмоглава изиде аждаја и сатрије Српство свеколико, клеветнике грдне и клевету. На развале царства јуначкога засја света Милошева
Ко разгађа, у нас не погађа. ВЛАДИКА ДАНИЛО ВИЂЕ ДА СУ СЕ ОКУПИЛИ СВИ, ПА И ОН ИЗИДЕ МЕЂУ ЊИХ. ВУК МИЋУНОВИЋ Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства.
Шта би било одучити трске да не чине поклон пред орканом? Ко потоке може уставити да к сињему мору не хитају? Ко изиде испод дивне сјенке Пророкова страшнога барјака) сунце ће га спржит како муња. Песницом се нȁда не растеже!
ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ. ПОЈАХА ВЛАДИКА ДАНИЛО ХАТА И ИЗИДЕ У ПОЉЕ, КАД ЕТО НИЗ ПОЉЕ ПЕТ ШЕСТ СТОТИНАХ ЉУДИХ; ОН ПОТРЧИ КОЊА И БРЖЕ БОЉЕ ДОЂЕ МЕЂУ ЊИХ.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
на трошном папиру, Једне кратке, лепе страсти мали знаци, Два срца што желе лежати у миру Заједно, у добром наручју Изиде, У сунчаном, светом и вечном Мисиру — Све док душе наше, кад опет долèте, Свога земног блага поново се сете.
Одмаздом Изиде нека грех свој плате!... И кад нас виде на сунцу што греје, — Проклет ко плаче и ко се насмеје! СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
МЕДВЕД И СРЕТЕЊЕ Неки причају да медвед који, преко зиме, лежи у својој јазбини, на Сретење, кад се сунце рађа, изиде напоље и погледа низа сунце.
Везир изиде из одаје су она два, те ће на њима јахати, а кадија и мудир остану у одаји, те обојицу обукује друштво што се најсмешни
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад их цар виђе, потаја се и стаде вирке да гледа ђе ће шта ли ће ови чоек. Кад тек што на сухо изиде, сиде с коња и дохвати некаку свиралу дугу превјену и шарену као највећа змија и поче у њу свирјети да се од мила Бога
Цар и то учини, и тако се од сад рањаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски ферман не изиде, да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме претори силни.
Хипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе, Она у болу паде. У храму тишина влада... Четири Сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо мртвачко лице са
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
али власе цвијетне плетући, бисерном их росом насипљући при игрању свјетлокосих зв'јездах, - да дичнија на јутро изиде пред очима свога владаоца - на сва моја жарка љубопитства смијехом ми одговара њеним.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар и то учини, и тако се одсад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.
Тако и учинише. Дан по дан, изиде година. Онда рече Грбо браћи: — Ево је данас година како смо дошли, хајдемо сад краљу да нам плати и опет да се
ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА Дошле Швабе да ћерају Циганина у ропство. Кад су запитали Циганку ђе јој је муж, Циганка изиде пред своју чергу и зовне га у њихову присуству: „О Мујо, о, о!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И он смеде амо доћи. Таки на поље!“ А господа поскочила на царичин миг, Гурају га, турају га рукам’, ногама. Кад изиде, на пољу га народ дочека, Смеју му се, ругају му с’: тако т’ и треба! Прошло опет пет-шест дана (сад ће бити крај).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме претори силни.
Ипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе Она у болу паде... У храму тишина влада, Четири сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо, мртвачко лице са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ви треперите целим телом, а ја чујем кроз грмљавину звук чаробне фруле. Ево нас у храму Изиде и Озириса, величанственијем него што га је замишљао и сам Шинкел.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Е је мене царе оправио да ја водим тебе и Алију“. Хајдуку је мука одољела, каил бјеше изгубити главу, па изиде из ледне тамнице.