Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... У том изидоше на пут. Лазар виде да су близу хана... Напреже сву снагу и јурну да побегне... Али га Маринко стиже и ухвати за врат.
– Хоћу, ефендија, како не бих!... Хајде, Лазо! Хајде, роде!... Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. – Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!... Турчин оста сам.
Сиромах Алекса!... Ни сањао није шта му се спрема. Наједанпут наста тајац. Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. Кмет беше озбиљан. Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.
Био је весео и расположен. Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. — Еј, ти шврћо!... А што си босоног, море?... Што те није мати̓ обула, а?...
И изидоше му оба из воље. Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!... Осећао је како је у праву да и он на своју руку
Хајдмо!... Срца су лупала, очи засијале. Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. Кад из куће изидоше, он рече Станку: — Напред, сине!... Води нас! Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао!
— Ех, у име бога! — рече старојко. И крете се све... 6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.
Старешине изидоше да нареде одступање. Чупић опет позва Зеку. — Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима.
Опрости!... — Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. Обојица изидоше из шатора. Страшно беше погледати како се празни онај малени око...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Похитајмо, вјере ви, прије другије! Ђецо, хо’те за мном! Он, пристав и дјечак, сви гологлави изидоше. Јанко скиде фес и капут, остаде у бијелу мундиру, плавим хлачама и чизмама. Милица запали зубљу и диже је високо.
Само ме ти сачекај код Пура, док ја часком обиђем дједа Мргуда, стрика попа и стрика Стева Бајова. Изидоше заједно, па се расташе.
Под прозором чу гласове и ударац сјекира. Крцун Сердарев и још три војника са старијим ђацима цијепаху дрва. Из стаје изидоше говеда и коњи. Чувени владичин Бијелац, вршњак кнежева дората, бјеше крупан и као достојанствено тром.
Долажаху од Мргуда да те траже, а мене чисто стид да кажем, е те још ни видио нијесам. Изидоше Крстиња и Јоке. Јанко загрли старца, као што би своје загрлио; ижљуби драгића и срдачно се поздрави са женскима, па
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мало стаде, они отидоше, а за њима други изидоше. Такве бруке, таквијех грдилах нигђе нико јошт видио није! Носине им по од кварта бјеху, истрештили очи као тенци, а
Главари се скаменили! кам им у дом! СВИ ГЛАВАРИ ПЛАЧУ, И КАД ЧУШЕ ИМЕ БАТРИЋЕВО, СВИ ПЛАЧУЋИ ИЗИДОШЕ ПРЕД ПОКАЈНИЦЕ. КАКО СЕ САСТАШЕ С ЊИМА, ЗНАДОШЕ ШТО ЈЕ.