Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Што предстојеће шаљиво позориште на свет изилази, повод је највише овај, што сам једном с љубезним мојим пријатељем г. доктором Пекаровичем, о среброљубију беседећи,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Ја је видим увек у послу. НИКОЛА: Та по цео дан пипа, ал’ ништа не изилази из руку. МАКСИМ: Хеј, хеј, срећан си ти човек, то ја знам! НИКОЛА: Шта ћу, да је мало оштрија, волио би.
МИЛАН: А, бој је за скотове, а не за људе. То већ изилази из моде. СТАНИЈА: Опет ваша несрећна мода. Што је добро, не ваља, што је зло, треба. ЉУБА: Зар је тебе деда туко?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Оће — ђавола! И мада већ сада насигурно знате ко је убица у тој вашој блесавој филмчуги, некако вам се ипак не изилази из непроветрене сале, некако вам се не остављају семенке и кикирики, грицкате и грицкате, а могли бисте се заклети у
Хоћу да кажем, све је као светски, све као лежерно, баш као на филму, а овамо, момак који те довео на дочек не изилази из мрачне коморе док вам срчане преткоморе ударају и, ударају, као покварена пумпа за бицикл!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у сватовском чаушу стекао и свог правог народног глумца, који својом интерпретаторском глумом и монолошким текстовима изилази из оквира култа и обичаја — и стварно значи драму, глуму и театар, наравно у границама сиромашних сценских,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
морам и вас, као што ви зовете, унтерхалтовати, и тако унтерхалтујући вас и преповедајући што сам којегде чуо и видио, изилази Покондирена тиква. Је л’ тако, господична? У Вршцу, 1830.
Ћипико, Иво - Пауци
А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« (»Добро и немецки говори«.) Старији, међутим, из друге собе дошли, и девојка изилази напоље. Прводаџија. Е, како се допада мома, јесам ли казао да је лепа? Младожења.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
накитио вина, онда Шарца свеза за дората, а за Шарца Ђема Брђанина, па усједе Ђемова дората, оде право граду Вучитрну. Изилази господа ришћанска: „Богом брате, Краљевићу Марко, објеси нам Ђема Брђанина, ево тебе три товара блага!
Ето г’ мајци ђе из лова иде, носи мајци лова свакојака!“ Ни би сина, ни од сина гласа. Када буде на истоку сунце, изилази Милићева мајка, сунце гледа, паке проговара: „Благо мене, ето ми снашице!