Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тек да не назебе, није кожуха обукао: мора да је нешто хитно?...“ После тога изиђе напоље у кујну и стаде спремати ручак.
Али просјаку још није уделио... Он је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад човек има посла, а мора на улици да се с неким здрави. Однесмо мртваца...
Кад су ушли у порту, застадоше мало; један човек стар, у масноме фесу и подераној кошуљи, изиђе пред њих, нешто им прошапута, извади иза појаса кључ, којим је откључао ходник од калуђерских ћелија, и пусти их
— Сигурно ће за неким хајдуком. Кад смо стигли пред манастирску механу, изиђе механџија пред нас, поздрави се са Миладином као са својим старим познаником и гостом, па онда га пође питати: — А,
А, опет, не бих ти смео у то доба ноћи изићи напоље, па да ми жут дукат поклониш!... Него моја снâ. Стојна, она изиђе, па ваљда му нешто пребаје, врача, тек се дрекавац умири и нестане га, а моја се Стојна врати, задувана, као да је
Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај у лугу још се више дере, све док Стојна не изиђе... Онда се све умири. Тако он то свакоме приповеда. Има те му неко и верује, а неко му се и подсмехне...
— Милисаве, изиђи-де ти напоље! Милисав изиђе. Леп, висок момак, широких прсију, витка стаса, у лицу бео, а очи велике, загасите; на рамену му загасито гуњче са
У томе часу највеће њине усхићености изиђе из густог браника стари Сремац; лице му беше озбиљно, хладно као и обично, само гласом је мало задрхтао: — Милисаве
— Ту ће бити ћара и за лебе, ћато! Само на протокол пази... Кажи им да улазе... Пандур изиђе, а уђоше Планинчани са везаним Милисавом; поклонише се пред капетаном, лепо се поздравише, па онда стадоше сви дупке,
сиву маглу у њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе... Па уједанпут врисне... — Шта ти је, Јелице?
Кад су стигли до куће, пређоше преко одграђенога плота. Ту мало застадоше, а после се зачу где пас лаје. Затим изиђе Ђошина мати, отера пса и приђе да пољуби у руку старога Сремца и учитеља.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ова једном по обичају изиђе у лов, а орао, не имајући тај дан шта јести ни с чим своју фамилију нахраниши, и видећи лисичиће подебеле, слети доле,
По срећи, изиђе неко пред њу са свећом: позна и сама од шта је бежала. Свећа је просвештен разум који нам показује истину, а мрачно
Ловци се томе не досете у хитошти, и отрче даље. Лисица, која све то примети, како види да се ловци одале, изиђе и пође на другу страну, ни „хвала“ ни „збогом остај”. Древосечац стане је укоравати за таку неблагодарност.
” Сам прави, пак сам поквари: залуду му мука. Чини као поп Муждало кад служи, помиње свога села поглаваре, а како изиђе из цркве и дође с њима у крчму, а он их пита: „јесте ли чули како ја вас спомињем?
Нађе негде лавову кожу, замота се у њу и пође плашити све што пред њега изиђе; узнемири и растера сву питому животињу по пољу. Скоче људи на оружје, пак изиђу да виде која је то беда.
61 Муха Муха упадне у лонац с масном чорбом. Ту се здраво нахрани. Хотећи потом да изиђе, не може, јер јој угрезну ноге. Почне махаши с крили, помоче се и крила.
” Бедно сујеверије! Гнусни пород скаредне и слепе зависти! Ко је они! И шта је ови? Та ми га знамо! Невредан нек изиђе само с празном кесом из свога гњизда, пак намах мора бити просјак; а трудољубив и вредан гди год дође, благопотребан
сумњенија, душа, јоште овде с таковим предрагим добродјетељи и разума сокровиштем обогаћена и спремљена, кад одавде изиђе, по свидјетелству блаженога Спаситеља јошт више ће подучити: „ К о и м а, — вели — д а ћ е м у с е и п р и т е ћ и
Ласта, дакле, у једно пролеће изиђе из града, дође у један луг за нагледати сестрицу своју, и рече јој: „Престани већ тужећи и сјетујући за Итом, сином
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак. Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу. Зовемо га ми више пута, а он нити долази нити шта одговара. Једва у три сата ноћи дође.
Док веће склоне се и Шапчани и Мус-ага да изађе, и на чардаку начинимо капитулацију: да Мус-ага изиђе и да иде са својима у Београд, а ми са Шапчанима у миру као пре да будемо; и тако потпишемо да прекосутра рано изиђу.
кажем): кажите опет курви Кучук-Алији, што му поручује Катић Јанко из Рогаче; ако је мушко, сутра рано на мејдан да ми изиђе”.
Нема се чим да закопа, да се кундак спусти и топ у Турке подигне. Но невоља изиђе на ум. Потрчимо преко стране, нађемо два повелика камена, подметнемо под точкове: топ се диже управо у турске коњике.
Међу њима стоје она четири бега. Сад новски капетан отрча на хату к њима; од наши̓ изиђе Кедић и Цинцар Јанко пред њега; повичу: „Не иди, Турчине ближе, кад нисмо веру у̓ватили”.
— „Е, чича-прото, тако је, то све и ја знам, али ће рећи: не смеде Карађорђе да изиђе Хаџи-бегу на битку, а како ће сутра везиру и свој Босни изиђи!
У 12 сати одем, но г. Булгаков бејаше код грофа Неселроде. Причекам, изиђе Булгаков, покажем му писмо које су Срби из Земуна писали, да Турци нису ни најмање своје јарости у Сербији умекшали,
— На то Булгаков отиђе у другу собу гди гроф стоји и јави му, изиђе и мени каже: „Ја сам то све казао грофу, и данас јошт гроф до императора полази, и све јему сказати; што буде от
” Одем у 7 сати, а г. Недоба још у канцеларији. Чекам пол сата, дође г. Павковић. Потом мало, изиђе г. Недоба и у његову собу одемо. Питам: јесу ли она писма предали? — Каже, да су већ дата императору.
” 5. априла одем Булгакову; и гроф изиђе напоље. Он: „Ето ја помјанул грофу, а ви подождите.” 8. априла одем Булгакову, но он опет каже: „Подождите, неможно
априла код Недобе, није ли што Булгаков одговорио? — Није. 16. априла. Такођер није. 17. априла одем код Недобе, изиђе гроф Каподистрија. Тај дан увече опет Недоби; каже: „Дођи други ред”. 18. априла — Воскресеније. 20. априла.
31. декембра у десет сати опет одемо Лорду Кастлрију, изиђе његов секретар, дамо му писмо и покажемо ког је содержанија и шта просимо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро, добро, Стеване! — рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета.
— Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!
»Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ. Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима. Ето ти га сутрадан рано — моли опет. Опет капетан одлаже: »Сутра!...
Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута. Човеку притужила нужда. Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче. Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио.
Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео! Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама. Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!
Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села. Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс... — А шта би од продаје? — Продаја се извршила.
— Ја ти кажем. Напаст нека — ето човек сад није пристао ни из куће крочити без пусата — рече Тиосав, па изиђе из мехаде, градећи се забринут, а у себи се напрегао од смеха. — Их, их!
— Не разговарам више сос тебе. Веља слеже раменима, узе једну жишку на лулу, па изиђе рекав: — Ако, ако, ћир-Трпко!...
Иди, море, пробуди га; може те псовати. Момак оде у собу, а Тиосав и Витомир прснуше у смех. Мало постоја, изиђе ћир Трпко у механу; очи му подбуле колико је још бунован. — Зар ти до то доба, море? — упита га Витомир смешећи се.
Па ти се теке тргнем. Мало сведем очи, а оно курјаци, курјаци, читав чопор, да ме изеде... — рече Трпко и изиђе некуд у авлију. Мало затим врати се па викну: — Дете, бре! — Чујем, газда! — А камо млеко? — Још није донео.
— Чини ми се није, како момци кажу. — Па нек уђе — рече Никола и настави свој политички разговор. Адвокат изиђе у салу и махнув руком на једног момка на вратима, рече: — Пустите га!
Адвокат га увери да ће он то као пријатељ све покварити ако се и учини прошевина, па оде. Пупавац изиђе да се прошета, прође поред Николине куће. Савка беше на прозору. Он дубоко уздахну, она се подругљиво насмеја.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!... Дати знаш како ми пркоси само!... Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... — Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се.
До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... — Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. — Овамо ти! Дај то грање овамо...
Мени они требају и други пут. Па се диже, погледа своје људе и рече: — Ко хоће нека иде за мном! И изиђе из шатора, а његови за њим. Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Године и звезде су пролазиле, а његов дух био је увек засењен том светлошћу звезде која није хтела да изиђе из своје тајне.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Баш сам ја, шетајући по ходнику, почео о томе размишљати и падати у неки сан из раног детињства, а Јоца у тај пар изиђе из једне собе и, видевши ме у ходнику, ухвати ме испод руке: — Хајде, море, уђи слободно! Неће те нико ујести!
То је.. чекај, молим те!... — То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити! Јоца изиђе и узе ме испод руке.
— На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу. Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену.
Затвори врата па изиђе на улицу и лагано се упути кум-Илијиној кући. Причао мије после Тома, кум-Илијин син, да је се мој отац с његовим
не скида ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе, натуче вес на очи, па брзо и целом ногом ступајући изиђе напоље. Али тек што се врата притворише, а моја се мати исправи у кревету. За њом се диже и сестра. Као каки дуси!
Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље. Ја скочих па и сам пођох на врата. Сеша ме ухвати за руку, али ја се отргох и рекох јој: — Остани код деце!
Он скочи. Сиромах старац! Величанствен, па ипак смешан и жалостан. Дркће као питије кад изиђе напоље. Сви се прекрстише. Устадоше. Ћутећки прођоше поред Аноке, а све наокришке, бојећи се да је се које не дотакне.
Онда болови наново учесташе. Дође и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста с Иконијом. Већ почиње да свиће први дан духова.
— Да узмемо Иконију! — викнуше сељаци. — Добро! — рече поп. — Али дјетету треба сиса. Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед: — Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила.
— да га крстимо! — рекоше сељаци. — Ко ће бити кум? Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. — Ако сам ти прав, оче, да се окумимо! Тако народ, хвала му, мене изабра. Поп се трипут пољуби с њиме.
Пред ноћ, истина, паде у ватру, али она не држа дуго, и он тврдо заспа. Пробуди се у саму зору и изиђе у авлију. Мара му поли да се умије, и старац, иако ослабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву.
Онда уђе један стар човјек и унесе чинију с јелом, а Мара скочи па њега у руку. Чича сав поцрвење. Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: — Овога чику, 'ћери, не мораш љубити у руку. То је мој кухар!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а затим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему, и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.
— А не изнети га насред сокака, као да је сокак ваш спахилук,...да човек не може да изиђе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве... — Ја водим виртшафт како ја знам! — Јесте!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А ово, сада, петнаесто је колено које почело да се сарањује! А чим се изиђе из вароши и сагледа гробље одмах се осети мирис од тамјана.
И зато, чим се служба сврши, попа изиђе из цркве, зацрни се његова мантија преко гробова, тада све узаври од плача. Полете крици, праштање, љубљење гробова.
Па да или натрапа на улаз и изиђе из гробља, или се забатрга међ гробове и ту преспава. А у обичне дане, не можете да га познате. Чист, вредан.
И тако, свако јутро изиђе више вароши до раскрснице. Седа тамо у крај. И, пошто метне испред себе капу, преседи цео дан онако клатећи се, с
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— запита Љуба. — Имам једног синчића. Сад ће доћи. Само, опростите, да пошаљем по тату. Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.
Муштерија у дућану лупа, иште цигарете. Госпођа Перса изиђе. Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају. — Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса?
— Изволите сести. Гости седну. Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе. — Па, како сте, госпођа-Макро? Ал’ вас давно нисам видео!
Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави. Уђе у другу собу сав
Чекмеџијић јој каже да је фрајла побегла из собе, а не зна зашто. Госпођа Макра изиђе напоље да потражи Паулину. Нађе је у кујни уплакану. — Шта је теби, Паулина? — Е, шта ми је, да знате шта ми је!
Чекмеџијић и чика-Гавра на понуду седну, мати изиђе и донесе ракију, а фрајла нуди госте. — Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не
Чика-Гавра изиђе. Гледић је већ у авлији, прегледа економију. Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти.
Чекмеџијић устане и оде са Гледићком у трећу собу. Марта такођер изиђе. Чика-Гавра и Гледић погађају се. Гледићка Чекмеџијића посади на канабе, па и сама поред њега седне.
— Задовољан сам. То ће скоро бити! Хвала, љубим руку. Марко устане, љуби матери руку и препоручи се. Кад изиђе напоље, дочека га Мица. Она је из друге собе кроз кључаоницу гледала и све чула.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само ово: мама никад ништа не сме дознати. И погружено, као да излази из цркве, она напусти собу. Онда изиђе из куће и седе на клупу под великом сенком дрвета у авлији.
Африка
Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло велика.
Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и страшно сам га
Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас. Колибе, са уласцима високим једва пола метра, осветљене су унутра огњевима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Енгелсхофен је, међутим, био завршио своје облачење и старачком љубазношћу указа Грку врата. Пропустио га је да изиђе, мрмљајући учтиво: „Изволите, битте сехр. Wохлгеборенер, Сондергелиебтер унд Геехртер Херр.
“ Он је имао обичај да ноћу веша, о прозор, све што скине: мундир, гаће, клобук – да се ветри. Његова жена, на то, изиђе из воде, а њен муж поче, у истој води, да чучи и да пере ноге.
Она би ујутру – тако рећи у кошуљи – улазила и у његову собу. Треба, каже, да прође, да изиђе, да види хлеб, како се испекао. Питала је Павла какве су Темишварке. Мора бити да је код жена много успеха имао?
Морао је, међутим, да изиђе, најзад, пред капију Трандафила, са својим пртљагом, па да чека. Стајао је тако, изгубљен, испод липа, крај фењера,
Кћи Божичева га је, међутим, и сакривеног, нашла. Питала га је, што се тако усамио, зашто не изиђе међу људе, у друштво; госпоже питају ко је, свима се допао.
Општински звонар, са звонцем у руци, ходао је по пијаци, међу тезгама трговаца, као паун. Чекао је да свештеник изиђе из цркве, па да он зазвони, и да знак да продаја може почети. Гомилице света, нарочито жена, већ су почеле придолазити.
У тренутку кад мала собарица Валдензера хтеде да изиђе на врата, Исакович угледа шафољ, који је била, да га изнесе, упртила, погрбљена. Он јој и нехотице притрча.
Затреса кићанкама, на својим хусарским чизмама, а имао је обичај и да звекне, два‑три пута, мамузама, пре него што изиђе међу свет.
Огрнут својим огртачем, са сабљом у руци, он изиђе од Копше, поред Агагијанијана, по мраку, као сенка, и пређе преко уске улице по мраку, неколико корака, у неку авлију,
Исакович је десетог дана свог затвора, у тој соби, у Бечу, код госпоже Хумл, био скочио, исправио се, и решио да изиђе, и оде, сам, самцит, росијском посланству, па ма шта се са њим догодило.
Кад се, поменутог дана, Волков појавио на вратима, са Исаковичем, амбасадор се спремао да изиђе. Стајао је пред огледалом.
Треба, каже, што пре да из његове собе изиђе. Енгел је пун сербских официра, који ће, ако је виде, брбљати, којешта, и, ко зна, како ружно, описати, и испричати,
Теодосије - ЖИТИЈА
“ И одмах са својим богодарованим војскама и уздањем од молитве као неким оружјем обложивши се, усрдно се спремаше да изиђе против непријатеља.
И одмах са давидском кротошћу и вером ка ономе Голијату изиђе, и нађе га где је сабрао велико мноштво разних народа и на отачаство његово иде.
Коњ је готов на борбу, од Господа је помоћ, а Бог нека види између тебе и нас! И тако раставши се са њим, изиђе од њега, јер беше већ вече.
Симеона, и штавише одаждивши га многим сузама, и помазавши се његовим светим миром, давши свима мир и благослов, изиђе.
и преподобни старац ава Иларије јеромонах, свету и божаствену литургију одслуживши, и тако у пуној одежди свештенства изиђе из светиње над светињама, држећи у рукама кадионицу ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу
“ И тако целовавши светога патријарха, сугубо и многочасно обдарен од њега божаственим почастима, изиђе. Дошавши к благочастивом цару, хотећи му дати опроштајни целов, цар га прими са љубављу и од нега мољаше благослов,
И тако целовавши цара, из палате изиђе. Цар му даде што му је потребно за пут, а са овим и много злата, говорећи: — Прими ово да као новопостављен дајеш
а опет братију да игумана са страхом Божјим у свему слушају, свима мир и благослов и у Господу целив давши, изиђе из манастира, узевши са собом оне за које је знао да су подобни да их постави за епископе.
га опет и царица, хотећи да је он благослови, па му и она указа поштовање многим споменутим почастима, и тако свети изиђе из цареве палате радујући се.
стадо као ливадом, угостивши их уједно и телесним, даде свима мир и благослов и последњи у Господу целив, и тако изиђе од њих.
да са благороднима изиђу на границу српске државе да га дочекају, а и сам, када се приближио, далеко му у сусрет изиђе. Као што приличи, учини Му поклон лицем на земљу и радоваше се неизмерним весељем своме у Господу оцу.
светих мученика и чудотвораца Кира и Јована, и у цркви светога и великога и дивнога мученика Мине, и обдаривши ниште изиђе из града Александријског. Дође ка светим и пустињским оцима који су у Мареоту.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и Петровдану; такве су природне и наивне светковине које се везују за планине и врхове, на које једанпут годишње изиђе село или цела област; такви су обичаји додола и прпоруша.
Оно што је испуњавало живот сваког члана племена, основна мисао у животу, било је јунаштво. Чим изиђе из колевке дете почиње „трчати за славом и споменом“, каже Марко Миљанов, славни војвода кучки.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сироти пас, добро избубетан, само је цвилио: — Ето, неком смијех изиђе, кажу, на нос, а мени се, како видиш, просу по леђима.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
тек у сну коса им се дигне на глави (Ова игра дуго траје) ЛОВЦА Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И изиђе му на друго Уђе кораком шибице Кораком упаљене шибице Главу му изнутра обигра Главни је Неко уђе без куцања Уђе
шибице Кораком упаљене шибице Главу му изнутра обигра Главни је Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА (Ани, која је допратила Рину): Ана, још једну чашу воде! АНА (изиђе). АНТА: Није, није ништа! РИНА: Али ви сте тако узбуђени?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сећам се да је нека велика хука била, али ја нисам био код куће, био сам на вашару. Изиђе Кречар да заповеди да донесу вино.
— На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи,
Погледај им само ноге. — Видим, — рече господар Софра и маше главом. Кречар сав побледи. Од голих синова сад један изиђе, сад уђе; тако се мењају, али увек опасан поглед на путнике бацају. На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши.
На пољу обилазе кола, но онде су кочијаши. Ту су и коњи, под ведрим небом. Један изиђе, али више се не врати. Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре.
Већ је дубока ноћ. Софра отвори врата, у руци му наџак. — Идем да прегледам напољу, сад ћу се вратити. Изиђе, ослови момке да буду на опрези, дозове једног у собу и да му три пиштоља, да се поделе, јер мораће се бранити, а још
Чамча се мало поднапио, па час пева, час опет изиђе напоље, па од радости скаче, час трчи по авлији керећим „трапом”. — Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати!
Било је већ вече. На линији, на путу баш кућа од армиције. Повиче неко: „Стани!” Сад изиђе један у капуту, гледа у кола, у прва па онда све даље, да види нема ли што за армицију. Опет дође првим колима.
— То је токајско вино, то морам пити. Богзна кад ћу још до њега доћи. Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га. Он ће се већ за то са друштвом поревенити.
Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе. Пре него што Же даље, види да је јака кућа. Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. — Добро дошли, господин фишкал! Драго ми је, изволите унутра.
Види се да би се рада Шамики допасти или држи да му се већ допала, почем је одржао реч. Госпођа Матилда изиђе напоље, да се ручак што боље зготови. Донде ће њих двоје сами остати.
Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе. Нато изиђе из друге собе стари Полачек, види да кочијаш држи писмо, мисли да се њега тиче и пита га од кога је то писмо.
Зими, лети, којој је шта требало, иде у Пешту па доноси. Оматорио је, али кад изиђе из куће, лепо обучен, као из кутије. Ниједан просијак није прошао покрај њега, да му није што уделио.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У кућерку у ком су иначе становали, зими, пастири. Слуга је био обучен да, чим старији изиђе из куће и ускочи у кола, ошине коње И, тако, све се зби за тренут.
победа, не дадоше за потполковника, престаде и да се брије и дотерује, тако да му нокти израстоше и да код Штрасбурга изиђе пред Карла Лотариншког, као прави, подивљао медвед.
болесним трбухом, што му је мање сметао откад започеше бојеве, лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи се цео дан да изиђе у логор, који беше начињен на утрини, међу колима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“⁵ Девојке за удају на Тимоку своју судбину одгонетају следећим поступком: На Бадње вече девојка изиђе из куће „Да истресе ’троје’ (трохе, мрве), па се том приликом мало задржи и прислушкује што се у кући говори.
¹⁴⁰) Ђаволски дух вештице, који у сну из ње изиђе, претвори се у лептира, кокошку или ћурку.¹⁴¹ Вештице највише нападају ноћу, а посебно је изразита њихова активност
Потом се дете метне унутра да седи. Њега чува једна жена која ту седи а мати изиђе напоље, ’опколи’ кућу па уђе унутра. Улазећи она пита ону жену што седи: ’какво вариш?’, ’варим суво да стане сирово!
(Вук, бр. 1605) — Од ђеце људи бивају. (Вук, бр. 3954) — Од плашљива ждребета много пута добар коњ изиђе. (Вук, бр. 4003) — Од шугава прасета здраво свинче буде. (Вук, бр. 4040) — Од прута бива велико дрво. (Вук, бр.
промене, а означава и могућност стварања новог („Из драче ружа се рађа“; „Од плашљива ждребета много пута добар коњ изиђе“). Посебно је занимљиво колико наше народне пословице истичу пресудну важност раног периода у развоју детета.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За завиднике који писну као змија у процепу изиђе ли чија смелост на видело, рекну ли људи коју реч лепу за нечије дело.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
узмеш ли мало тог камења из таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама држи драго камење и покаја се што није узео још!
« на шта дечаци прснуше у смех, више да отклоне нелагодност, него због успелог вица. Жена тада изиђе из светлосне завесе и стаде пред њих, такође узнемирена својим откривеним телом.
« А тетка изиђе из куће на двориште, гледа ме како стојим усред ђубрета и миришем, па се крсти и десном и левом. Село је њено у
ПОСЛЕ ГОСТИЈУ Гости још нису стигли ни до капије, а човек је већ поотварао све прозоре да изиђе дим. Тако је могао да чује пијани смех, а мало доцније и паљење аутомобилских мотора, који ускоро напустише њихову
— Шта? — Упаљач. — Хвала — рече и изиђе у ноћ. ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДОБИО УЛИЦУ Када је познати песник Н. Н. одлучио да због нарушеног здравља напусти на извесно
Али, шта би то вредело? Момак је најпре не би пустио да сама изиђе из кафане, а онда »дијанин« мотор се тешко палио. Чак и да успе да покрене кола, не би далеко стигла; пред хотелом
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА, ОТАЦ И МАТИ ВРАЋАЈУ СЕ. ПРОВОДАЏИЈА: А ви се разговарате, то јест? МЛАДОЖЕЊА: Мало. ДЕВОЈКА (изиђе напоље). ПРОВОДАЏИЈА: Баш лепу кћер имате, да је Бог живи!
ОТАЦ: Је л’ био овде? МАТИ: Како ће да дође кад је девојка под прстеном? ОТАЦ: Па откуд то изиђе да ће да је узме? МАТИ: Ето, сека Марта зна, а зна и цела варош. ТЕТКА: Јесте, Јово!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Са подизањем школа Змај је ушао у букваре и читанке, у учионице и на школске свечаности, да отуд никад не изиђе. ИИ Свако се детињство, и дечаштво, изнова с њим упознаје.
Концепција је изразито поетска, феномен одавно уочен; код Ћопића је уочљивији него код иједног нашег писца. Чим изиђе из тог круга, чим у њему ослаби везаност за далеку тајну и завештање детињства, чим се развеје опчињеност том тајном,
Значи, још се живи, ради и путује по свијету. (глас из Детињства) Чим изиђе из тих, омамљујућих успомена, из лирске омаглице која даје благост и сјај предметима, писац закорачује у туђи, одрасли
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Сад сам мало утешен. ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем: славјанско царство. ШЕРБУЛИЋ: И треба да буде. Само да не изиђе откуд инквизиција. ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За световну културу и модерну просвету они воде борбе са црквеном јерархијом, која није могла да изиђе из средњовековних традиција и балканских калуђерских злоупотреба; из њиних редова ће изићи на крају XВИИИ века
И одиста, српска књижевност, када има да изиђе пред страни свет, нема да покаже ништа веће, оригиналније и лепше него што је Горски вијенац. ОПШТИ ПОГЛЕД.
1820. скупио је у Србији материјал за биографију кнеза Милоша. 1822. књига је била готова и требало је да изиђе на српском и немачком. Агент кнеза Милоша у Петрограду, Михаило Герман, докопа се немачкога текста и 1825.
и епске и лирске песме, и песме дечје, љубавне, социјално-политичке, сатиричне, рефлексивне, али у свима није могао да изиђе из осредњости и није успео да им дâ икакво индивидуално обележје.
мало: једну збирку Тренуци (Београд, 1904) и известан број стихова по разним часописима у којима не показује снагу да изиђе из себе и из својих исповести, да прошири свој видик мисли и скалу осећања.
проза су једна искрена књига, која даје пун утисак осећаног и преживљеног, али песник показује узак таленат, немоћ да изиђе из себе, да пева друго што није за њега везано. Стихови, иако нешто старински, чисти су и правилни.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу. Улице су биле блатне и каљаве. Свијет је пажљиво прелазио с једне стране на другу, обилазећи локве воде и
Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком. Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака. Воз се међутим уздрма и крену.
И тако читав дан. Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.
Дјевојка која му је донијела јело, склони се мало у страну, поздрави га с осмјехом и изиђе. Он се сјећаше ње као малог дјетета коју је касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново
Она остави свијећу и изиђе. Он га свуче, баци га у кревет, не марећи за његово мумљање, и покри га. Он одмах поче да хрче.
Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући краја, изиђе, праћен погледима свију. Он се чуђаше тренутном нагону који га је овамо довео, љутио се на се у исти мах и стидио се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И купио је. Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било. Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једнога сељака. — Оклен си, пореска главо? — запитаће Јова. — Је л’ ја?
— Е, вјеруј... — вели сељак и гледа га и мери. А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, напослетку изиђе и дозна се из разговора да су и неки рођаци! — Е, па, рођаче, баш ми је мило.
пише тако неке историје; море, ја да му седнем па испричам, па да спише моја разна житија и чудествија, па да изиђе књига за три деловодна протокола или »аманетника« у београдској централној пошти! — ’Ајде, седај већ једном!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
“ — кад се напречац пресијече и заћута. Изиђе му пред очи танконого неспретно ждријебе и он само пљуну и опсова: — Дабогда пребио и ону другу ногу, гад шантави!
— за жандара. — За жандара? — одјекну из дједа као из празне каце. — Да, да, за жацмана. Изиђе из затвора па одмах за некаквог тамо фељбабу, Максића. Оде и пропаде.
Дивљачно је то, плашљиво. — Видим, видим — помирено мрмља командант. Коначно, кад је читав задатак објашњен, Микан изиђе напоље. Не прође ни пет минута, кад ево га опет, провлачи се кроз рупу на зиду и смјешка се као кривац.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад коме што он затреба, тај само изиђе на улицу и викне: — Димитријо! — Сад, сад!... Ево! — Чуо би се Димитријин оштар глас из неке куће, макар на крај
— ’Ће иде? — промуца он. Па готово бежећи, натрашке изиђе из собе и завуче се под амбар у башту. Завуче се и поклопи ничке к’о нека клада.
Вратих се. Топих се и нестајах. Бејах луд... Вече паде. Месечина изиђе. Нисам знао како сам вечерао. Залогаји ми запираху, руке дрхтаху а прсти беху ознојени.
Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања... И паде вече, опет изиђе месец и обасја све. Опет лишће зашумори, хладовина и сенке падоше...
А он, знаш га, жива ватра. Кога дочепа у своје руке тај више читав не изиђе. Мало по мало преклопи му имање. И давај, давај, исплаћуј, али, ко ће алу да засити. Продаде им све њиве и винограде.
Стресох се. Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата. — Стано? — Ти? — викну тако силно и уплашено, да се препадох.
Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш. Ти уђе, брзо узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе. За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се. Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком.
Ти уђе, брзо узе дете не гледајући ни у кога, и још брже изиђе. За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се. Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком.
Оставише је на страну. „Први пут изиђох у башту, узабрах цвет, помирисах га, али из њега изиђе оса и уједе ме. Тако и ти, драги. Први пут кад ме виде, слатко ме по гледа.
Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци. Мати је, при преводу, поче извртати. Али узе друга жена и поче је преводити:
Хоћеш ли? Узећемо се за руке, поћи ћемо у свет, да се љубимо и грлимо... Бежаћемо далеко, далеко!“... Изиђе и њена: „Сву ноћ седим и мислим на тебе. Ђерђев не могу да држим.
На истоку оцртаваху се брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН Био један цар па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад
Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за
Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма, а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу.
Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летњи дан до подне.
Тада је отац узме слободити и храбрити: — Не бој се, кћери моја, видиш, ми променисмо толике чобане, па којигод изиђе на језеро, ни један се не врати, а он ево два дана како се с аждајом бори, па му ништа не науди.
Аждаја се одзове: — Сад ћу, царев сине, сад. Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летњи дан до подне.
Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући.
Људи отишавши кажу царевоме сину да га зове њихов цар, и он одмах отиде. Пошто изиђе пред цара запита га цар ко је, откуда је и куда иде.
Како он дође под град и галија стане у крај, цар онога града пошље и по њега људе, да га зову преда њ. Пошто изиђе пред цара, и пошто цар и њега запита ко је и откуда је и куда иде, и он непокорно одговори као и његов брат, да је он
После тога прође опет година дана, и ни за њ ни гласа ни трага у двору оца његова. Најпосле изиђе и најмлађи син пред оца, па му рече: — Шта ћемо радити? Ни један од моје браће не долази натраг.
по свету, кад дође близу града одакле је био онај царев син, она притера галију ка крају мало подаље од града, па изиђе на брег и разапне шатор, па онда напише цару књигу: — Пошљи ми онога човека који је однео воду од мене.
Кад изиђе пред оца, загрли га отац па му рече: — Забога, синко, где си? пропаде царство! А он одговори: — Ко је томе крив?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Одговор морају добити, каки нису читали. (Шаљивцу и Пушнику) Ту останите, да вам платим за чаушлук. (Изиђе брзо.) ШАЉИВАЦ: Сад је бадава, ја сам мислио, да ће га моја басна излечити, али је глава јако одебљала; радите шта
ЉУБА: А кад се момак и девојка загрли? СТАНИЈА: Грле се који су неваљали. Зато таква девојка не сме ни на свет да изиђе, да је не пљују. ЉУБА: А овде свет гледа да не пљује, него јошт фали. СТАНИЈА: Прођи се шегачине, кјерко.
Што говори, што ради, што пева, што чита, само безобразлук. НЕША: Љубо, изиђи мало напоље. (Љуба изиђе.) СТАНИЈА: Мало сам спавала. Што да видим, кад дојдем у собу? Седи онај стран момак, па се разговара сас њу.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Кад умрем, онда ћу ову реч заборавити. (Персиди.) Шта ми пиљиш у зубе? Оћеш да те посадим на канапе? (Персида изиђе.) ТРИФИЋ: Али кажи ми, молим те, зашто си ти тако незадовољна? СУЛТАНА: Мислиш ти да сам ја слепица?
(Звони. Персида дотрчи.) Начини ми лимунаде да ме прође овај јед. (Персида изиђе.) Или ћу бити госпођа у кући, или ћу све растерати. Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6.
Она је већ скувана, јер сам мислила да ћете је у постељи попити. (Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.) ПЕЛА (сама): Како је могућно да ме није познала?
Ја сам твоја госјгођа. СТЕВАН: Иди па спавај, боље ће бити; нек ти мало изиђе из главе бокал. СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана? СТЕВАН: А ниси, само си од јуче мамурна.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Или погледајте само мог маторог! Где би се то могао пронаћи још један сличан лудак? У стању је да сатима не изиђе из купатила, где буљи у онај стаклени отвор на старом „Занусију“.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У жамору шумског биља, где ме звери препознају, шуми звезда породиља и церови лахорају. Ко из шуме да изиђе, Љубовиђо Љубовиђе? У шебој се мрак облачи: то кошуљу љушти гуја. Језеро се разрогачи: зачује се алилуја.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: О, молим; изволте бити комотни, као у својој кући. (Изиђе.) МИТА: Забога, шта радиш? Црко од глади! АЛЕКСА: Ћути, Мито, добро ће бити; наговори само твој трбу да се јошт мало
МИТА (за себе): То је леп роман, само да не изиђе каква комедија... Ваше сијателство, имате ли што заповедити? АЛЕКСА: да, апропо! (Нешто му шапне на уво.
Причекајте мало. (Изиђе.) АЛЕКСА (сам): Па да није добар занат лагање! дошао сам да зајазим трбу пак оћу да се окућим.
МАРИЈА: Ах, ја немам другоме него који ме је изнео на глас... Алекса! АЛЕКСА: Да те ђаво носи! (Напрасно изиђе.) МАРИЈА: Ах, ја опет морам за њим! (Одлази.) МИТА: А ја? Толика мука само за један ручак, и то је магарећи посао!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај. Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај. Изиђе мјесец у руху жутом, заблиста срмом предио вас. У друштву иду бескрајним путом Малишан Жарко и вјерни пас.
А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу. Изиђе Жућа, на сунце шкиљи, смешка се сваком зрачку, па онда вели: „Питам се, је ли, шта ли то рекох мачку?
Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила. Одједном, ево, из ватре саме, изиђе пред њих Огњена вила. „Жућо и Тошо — тихо ће она — умем да бајем и знам да чарам.
“ — тихо је реко. Старина кожух пригрну дуги, нешто му нагло постаде зима, као да штеди сањива госта, изиђе тихо, на прстима.
Из једне књиге, препуне слика, девојче неко, чаробног лика, изиђе крадом, у руху белом, зави је магла прозирним велом. Девојче лута и куда крочи путнику сваком засени очи.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Зар баш сви? АГАТОН: Па сви, дабоме! Ето ту, у тој соби је Сарка. По цео дан седи на балкону, а ако и изиђе из собе, она звони.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Однекуда наиђе и командир. Батеријски наредник му изиђе на рапорт. Погледао нас је командир строго. Затим је опоменуо Крсту возара да намести право шајкачу, Петра нишанџију
— Идем! — рече одлучно. Ћутали смо... Не знамо да ли да му честитамо или да га одвраћамо. Он изиђе, усправи се, погледа около себе, и лаганим кораком пође ка реци. Једини усправан човек. Изгледао нам је као Херкул.
Вечерњача заблиста. Траило помоли главу, па изиђе, а за њим и ми остали. Двојица последњих изнеше лагано Рајка. Али његова глава и руке биле су млитаве, очни капци
Изгледа као да ће сад на јуриш, онако уморни и прашњави. Из једне бочне улице журно изиђе митраљески вод, и војници кажу да је непријатељ ту испред села, а они сада мењају положај. Над селом кружи аероплан.
— Шта неће?... Мора, санитет захтева! — говори убедљиво Александар, узимајући већ позу лекара. Кад изиђе наредник, Александар баци капу и подскочи, трљајући руке. — Слушај, ти си мој помоћник...
Али другога дана, у први сутон, наређено је да батерија запрегне и изиђе на пут. Са свих страна савијале су се батерије. Мрак је био увелико, када смо кренули још даље уназад.
Не потраја дуго, а из земунице изиђе командант потпуно обучен и закопчан. Још пребацио и торбу са секцијама око врата. — Господине потпуковниче...
Из шупе изиђе ађутант и рече да водници само уђу код команданта. По старешинству улазили смо унутра један за другим.
Не може! Командир изиђе и само слеже раменима. Када се одмакосмо, он ми рече: — Чуо си, свакако. Покушај, најзад, сам.
Више се не сећам... Пред кафаном дођох себи. Сестри су давали воде. Понудише и мени... Тек тада као да прогледах. Изиђе ми слика негова док је био жив, и споји се са представом леша. Он је... Софији грунуше сузе.
А?... Научићу вас ја памети! — говорио је строгим гласом, гледајући стражаре. Затим се окрете и изиђе из штале. Сети се тада ђубришта, и у ушима забрујаше речи командантове, када је обилазио круг: „Ред се у батерији,
— командир махну главом и запали цигарету у пола ручка. — Уто викну она „капела“: „Миле, ходи овамо“ — те онај амза изиђе. — Је ли, сунце ти твоје, па зар тако?!... Зар с коња на магарца!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за вечеру. ...
Даће ваљад’ и сад тако... — Ево ти грош, па купи и спреми. Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу... »И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи...
видите како то иде, одговори јој он, гледајући је право у очи, јер она разгледаше уписницу. Гледаћемо... Она изиђе у двориште.
Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи. Чича Стојан, чим учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем: — Тако, братићу, Бог ти дао, тако! Јес’ видео, господине?...
Љубица стајаше у ходнику док деца полако изиђоше из школе. За децом изиђе Гојко, гледајући пред ноге. Обома беше незгодно да се погледају, а знају да се не могу ћутећи мимоићи.
Беше веома задовољна својим радом ; кад год изиђе са децом на одмор, из очију јој сија задовољство, али се брзо навуку облаци на њено равно, ниско чело...
Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе. Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког
Одмах потом ста доше излазити уморна деца, протежући се целом снагом, а за њима покуњен, снуждена погледа, изиђе и Гојко са писарем. — Овај би и заспао у школи, чекајући да ја одем, рече писар смејући се.
Они знају да ја немам жене ни друге послуге. « Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе. Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу. Љубица се намршти кад уђе, умало не запуши нос руком.
чули смо, одавно смо чули, па све разговарамо са господин-свештеником... Све се надамо да дођете, да се видимо. Изиђе свештеник. За чудо и он беше исти учитељ... Онако исто говори, онаки исти покрети, осмех, ама баш све исто.
прегледати њихове радове, као да никога другог у школи нема Писар се промешкољи, погледа у Љубицу, па са њом полако изиђе из школе. Гојко не диже главе за њима. Одоше обоје у празну учионицу.
»Што је то легла на сто ? Гле, плаче !... А-а-а!.. знам !«... И он се стаде прибирати. Одједном скочи и изиђе у двориште.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ал’ говори бели Виде: “Изиђ’, љубо, те погледај Шта је громот, шта је тропот Око двора Видојева!“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију —
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пукови и дивизије једнако се понављају; А личе, са свим, на сеоска гробља у Србији. Мирна и зарасла травом. Чим се изиђе из вароши Крфа, крај речице Потамос, крај логора десетога пука, под брегом, где су били смештени старци, и последња
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа. Цео се двор уплаши, јер је цар почео тако страшно кијати да се лишће на дрвету тресло а птице се расплашиле.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Можете сад ићи, ако је по вољи. Момак се опет дубоко поклони и изиђе. — Баш ми та проклета температура, верујте, задаје много бриге; а температура је за војску главна ствар.
срећу, те се при паду задржао, као и увек, на неком џбуну, те се није повредио, а успео је да се полако искобеља и изиђе на обалу. Док се дотле разлегаше кукњава и лелек, или се чујаше потмуло стењање, он сеђаше непомичан.
Хуууу! Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: —
Има ли још која? — Има још. — Које су? — Да се грађанин обуче, умије и доручкује! — Па онда? — Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку.
Видиш да си луд човек?!” — Шта му други веле? — Пукоше луди од смеја. Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. „Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј.
Механџија изиђе и поклони се до земље, а онај човек у шареном оделу уђе у механу и седе за нарочито украшен сто. Онај у грађанском
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад наступи пролеће дође из војске деда Миланов син Спасоје. Првих дана по доласку изиђе у поље да разгледа имање, па сврати и на њиву у брду.
другу, не знајући на коју страну да се крене, па, најзад, обрте Спасоју леђа и, полагано пазећи да не изгази пшеницу, изиђе из њиве и оде у село. Иђаше погнуте главе и невесела лица. Наједаред сину му у глави: то је оно! Почиње се...
Стиже и пшеница за жетву. Оставише се косе и мотике на одмор, а српови се дадоше на посао. Народ изиђе на њиве, те се поче сабирање најблагодарнијег зрна. Спреми се и чича Пера зе жетву.
После десетак минута момак уведе оседлана коња у школско двориште, а из школе изиђе ревизор, носећи у руци велике кожне бисаге, које ми дотле не падоше у очи.
све горе... После недељу дана Станко пође да звони на вечерњу, али не може да изиђе уз степенице. Врати се кући и поручи Марку да одзвони.
Дете је врло марљиво пазило... После неколико дана дете опази, да све један исти младић пролази баш онда, кад тета изиђе. И он се то редовно јавља тети... Али какво је оно лице ?!...
Поче долазити младожења. Дете се, као сенка, прикраде у какав згодан кутак, па гледа, гледа... Потом изиђе из заклона, седне с њима и, кад су они у најживљем разговору, запита што тетицу.
Нема више онога дуготрајног, заносног миловања, ни оне среће, ни оног живота... Оде све!... Дете изиђе у двориште, завуче се у неки кутак, гледа... гледа... и тек почне се чиме забављати. Нешто шушну у дворишту.
Најзад почеше А...ни зуцкати како ће капетана да преместе у ужички округ; и заиста после месец дана изиђе указ, којим се он премешта по потреби у ужички округ, а на његово место долази такође по потреби службе началник И кл.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: Па, госпа Марина. ЈЕВРЕМ: О, господе, откуд јој сад пало на памет да изиђе с фарбом на среду? Зар не видиш да сам у највећој бризи? ПАВКА: Треба да јој одговорим!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи. Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара. Срети се окрете судница. Толика сума!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад их видиш, не мош да спаваш! Потом је, у бркатости тако искусну Италијани запослише у циркусу, И изиђе јој слика — страница цела! — У листу Цорриере делла Сера!
кад букну све оно Што је у њој тињало сатима, Она се заљуља кроз собу, ко звоно, И одскакута према вратима. Изиђе у снег, онако врела, Оде, пепео да истресе, шта ли? И загледа се у небеса бела Као да за нечим изгубљеним жали.
” То рече, а уз друм доплови шум: Из аута изиђе Ђорђе-кум! Корача важно, тобож нерадо, Вукући ноге, ко да у глиб тоне: „Јеси ли ти то, црни Авдо?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако | није могао да изиђе на крај. Кћери је већ удао и удомио, како је он хтео.
веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије.
И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све. Сељаци немо, изненађено се дигоше. Почеше да јој прилазе руци, али она не даде.
Али се брзо трже. Изиђе у кујну. Када је на светлости од огњишта и свеће угледаше, тетка јој само промуца: — Куда, Софкице? — Дај ми шал!
јој тетка пренеражена пружи, сасвим заогрне, увије, него само набацивши га, увијајући више главу, да је ко не види, изиђе. Ни мрак, ни самоћа, ни мртво падање воде са чесме не узнемири је.
Софка само поникну и готово паде до његових ногу. — Ох, тато, тато! Брзо изиђе, није знала каквог га је оставила, да ли онако напред раскопчаног и масног, или палог, на патосу.
Воде брзо! Софка изиђе на отворену капију и пође тетки. Није била ни врела, нити осећала јад, бол, већ је била утучена и чисто скамењена.
И, као у накнаду за то, за то своје малочас понижење пред Софком, он, чим изиђе из собе, поче тамо код тетке и напољу да размахује рукама, заврће рукаве, и Софка чу како он, као увек, високим и
Зато и он, кад се осети на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња да никада
| У то Марко дојаха до прага кујнског. Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња. Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку. — Целивај!
А Марко, као да је знао каква је она сада, поново изиђе, да је охрабри. — Де, шта ти је? И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави.
И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже напослетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече. Чинила се да ништа не зна. На Софкино: — Хајдемо, тето!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја разумем твоју сузу тога трêна, К’о и бригу доброг оца што изиђе, Као тужне очи верног пса што приђе, Као душу туге и јецања њена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе. Владика се прошета два-три пута по соби, па изиђе и он и сиђе низ камене степенице од доксета, упутивши се к цркви.
“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе. Владика се прошета два-три пута по соби, па изиђе и он и сиђе низ камене степенице од доксета, упутивши се к цркви.
Служба започе. Гомилица људи изиђе испод свода што изводи насред доксета. Сви застадоше мало, гледајући испод струкâ, пут истока.
Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ. „Не пали ни један докле моја не плане!“ рече полако Оташ. Из горе изиђе, па се устави на крају ледине, један — бркати Црногорац. За њим још тројица.
Наврста их дуж њи а он стаде у сриједи. „Полакоте сад ви крајњи, све за нама, а како који изиђе на помол горе“, рече Оташ, махнув главом пут ивице брине пред којом бијаху, „онако легни сваки и чекај мој знак.
“ Жене из преграде дођоше и с њима Милун, који је нешто гласно причао. Ивана изиђе да затвори авлију, па кад се поврну затвори и кућу изнутра. „Спи!“ рече Стана. „Е онда вечерајмо, па ћемо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ако правда не поможе, кривда неће помоћи. — Кад клин клин потера, онда правда изиђе на среду. — И бог би имао посла, кад би све стављао на кантар.
— И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља. — Игла ако и кроз злато прође, гола изиђе. — Чиста се злата рђа не хвата (прима). — У честита све је честито. — Требају четворе очи за два прста образа.
— Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) „иже“ (и), да би познао ако ђак одсијече мало. Кад калуђер изиђе из собе, ђак узме сирац да одсијече мало, а кад види на сирцу иже, он одсијече повелику кришку, па запише опет онако
око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару рекне: „На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу“.
ВЈЕДОГОЊА Вједогоња је човјек из којега у сну изиђе дух (отприлике као из вјештице). Овакови духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, па који
(Јак као вједогоња). ВЈЕШТИЦА 1 Вјештица се зове жена која има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лептира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу.
Дагудин брзо пројури кроза земљу и дође у помоћ: сва окна залије и окнаре све подави, потом изиђе напоље и све окнарске куће потопи и однесе.
“ А буздован одмах сам изиђе на бријег; у том му се анђео јави, говорећи: „И ти можеш, и коњ ти може, али ти бог не да!
(Сенка) 252 — Во бијелоња лежи међу хиљаду оваца? (Месец) 253 — Из долине излази, за брдо залази? (Сунце) 254 — Изиђе вила иза церовика и просу сто грана из златног ручника?
— бадњак нет — већ већил — заступник; саветник; достојанственик вједогоња [једогоња; здуха(ћ), стуха(ћ)] — дух који изиђе из човека слично као код вештице и с другим вједогоњама води облаке, чупа дрвеће из корена и туку се међу собом,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике, чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он
“ Човек извади своју траву из торбе, те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остане здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар
“ — Али дијете помисли, шта му је отац рекао, па изиђе на поље, и пође уз поток у другу воденицу. А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у
Записао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и): да би познао, ако ђак осијече мало од сирца. Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет
НАРОДНЕ СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ШТО МИ ТИ ЈЕ ЗА ШТО? 1. Без ивера на води ћуприја. 2. Без коже уђе, с кожом изиђе. З. Бијела кока испод стрее вири. 4. Бијела њива, црно сјеме, мудра глава, која сије. 5.
жене у планину да траже дивљега броћа, и тако врљајући по планини једна од њих зађе и дође пред једну пећину из које изиђе међед те је ухвати и одведе унутра; и онђе живећи с њоме, жена затрудни и роди мушко дијете.
преко воде на другу страну, па поћерај за Међедовићем. Међедовић бјежећи уз једно брдо врло сустане, а кад изиђе на брдо, нађе чоека на узораној њиви који је у торби о врату имао сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по
Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти.
Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље к
” Чобан узме благо, начини кућу, и оженивши се стане живети, и мало по мало изиђе он најбогатији човек — не само у ономе селу него у свој околини није га било.
отвори и дванаести подрум, хад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено | па из њега изиђе глас: „За Бога брате! молим те! умрех од жеђи; дај ми чашу воде.
” Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч. По трећи пут изиђе глас из бурета: „За Бога, брате! умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
110, 10) јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор.
Ако се игуману догоди да изиђе било својом вољом или ради неких ових ствари, то нека се поштује у манастиру као и први брат иза игумана, и нека има
Раздавши све имање своје ништима, изиђе од владавине своје, и деце своје и супруге своје, богоданог првог а, јер овај не постаде учесник другога брака, већ
Јер изиђе из отачаства свог на свету ону ливаду, то јест у Свету Гору, нађе манастир некадашњи, то јест Милеје, Ваведење Свете и
даровати онима који га љубе и који се труде њега ради, јер рече божаствени апостол: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку па срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор. 2, 9) Јер тамо желе и анђели погледати. (І Петр.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
му се (како вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда нити да изиђе пред женске очи, које су пуне магнета и кадре су најсувјем телу жи|вот и движеније дати.
Ника узме моју торбу с нашим кошуљама, мојим катихисисом и часловцем и с| хлебом који смо јоште с вечера спремили, пак изиђе из града, почем ми каже гди ће ме чекати, а ја пођем у мајсторов конак, да кажем слушкињи да ми двојица нећемо бити
” Кад ја то чујем, ода[х]нем мало, одговорим му: „Немојте ви мене терати, ја се вами нећу ругати.” Онда он изиђе пред ћелију, пак гди год кога упази, зове, виче и казује како ја читам, све као вода.
Удари дванаест сати; чујем гди заповеди митрополит „Јело на астал!” — и изиђе у салу. А кад и мене ту опази, чисто се упропасти и ужасне. „Ко је оно опет сад овде? Ко га је звао?
Овде, како се изиђе из града, нама[х] почињу велике башче, пуне лимуна и поморанџи, с прекрасни созидати камени и различне боје мармара
Нек изиђе сад ко да ми каже шта ја нисам видио. Како ми је мучно било из Париза поћи! Али што ћу? Нужда је тврђа од челика.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Соба му постаје тесна и пуна крцкања Симкиних зглобова. Мора да изиђе напоље. Снег, ситан и густ, засипа тишину на средини ноћи.
Касније ради нечега поново изиђе из куће и, тетурајући по целцу, упути се ка стајском вајату. Из гомиле сламе извуче се пас, скочи на газду и зацвиле
очију, а зрело и, у исти мах, младо се њишући у бедрима, Симка донесе каву, и тако, још брже, али као и пркосније, изиђе. Аћим не стиже да пита да ли је Ђорђе донео неку вест. Она, сигурно, нешто зна чим ћути.
— Једно мене коле. Само једно... — промумла Ђорђе и изиђе напоље, не затворивши врата. — Јесте, због тебе — шапуће за њим Аћим, у инат себи.
Шта да се ради кад дрва не падају као снег? Не би се угрејала ни да ја легнем у огњиште. Идем да украдем. Изиђе напоље, начупа коље из плота и с великим нарамком врати се љући но што је изишао, набаца дрва на огњиште, раздува га и
Само пређе погледом по свим стварима у соби. Тако као да је први пут у њој. Навуче шубару дубоко на чело, изиђе напоље и нареди Мијату да му оседла његову кобилу. Прибојава се да се не сретне с Вукашином, па Мијата стално пожурује.
Сељак, комшија мртвих Прероваца, гологлав и раздрљених груди, изиђе из куће носећи у рукама живог, шареног петла. Држи га за главу, а петао, висећи, маше крилима као да лети.
Страх пререза њен бол, и она, понесена звоњавом и још нечим, брзо изиђе из собе у узбуну свитања зимског јутра. Не сумња да Тола звони. А Ђорђе је рекао да иде војска.
Симка изиђе из звонаре и брзим кораком упути се кући. Тола полако пође за њом, тежак, руку опуштених од умора. „Срески батинаш
Аћим, намрштен, са штапом преко леве руке, изиђе из општине, стаде на праг, испуни врата строгошћу и снагом, извади општински печат из недара, подиже руку увис да би
— и коњи су пијани! Ја ћу их дочекати и говорити, а Ви само потврђујте моје речи. — Аћим се проби кроз гомилу и изиђе на пут. Придружише му се Чађевић и Тола с церовом тољагом, коју држи обема рукама.
Као разапет и обешен о апсанџијину наредбу, ошамућен, спотичући се о људе што леже, једва изиђе у узан ходник апсане. — Наређено ми је да те вежем, чича-Аћиме снуждено рече апсанџија с катанцем у рукама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он изиђе пред учитеља и рече: „Ја сам тај! Прешао сам Грчку на њеном најширем делу, од једне обале до друге. Почео сам своје пут
Пун самопоуздања, изиђе он пред свог учитеља. „Нацртај ми“, рече му Питагора, „овде у песку један равнокраки правоугли троугао!
“ Већници продужише да већају, а Фалкенберг изиђе из дворане у вестибил зграде. Онде га је чекао један капетан његове војске да прими његова наређења.
Овај скочи са свог седишта да отвори врата кочијина и да помогне свом господару да изиђе из кола. Та помоћ није била само принцип етике, већ и прека потреба, јер из кола се извуче, стењући, гојазан
Уђох у Природњачки музеј са пуно самопоуздања. Ту ми изиђе у сусрет један подебели служитељ доброћудна изгледа. „Могу ли говорити са господином бароном Кивијеом?“, упитах га.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда је дуго лутао куд га ноге носе премишљајући шта да сад почне и како да изиђе пред очи жени (а има лијепу но опаку жену, црних злих очију и танких обрва помичних као двије змијице).
— Ништа чудновато. Послије обилатог јела, у затворену, човјека савлада нека тромост, неки дријемеж, а кад изиђе из загушљива простора на отворено, разузури се, дође му воља да се прохода.
Изведу дјевојчицу црних зуби пред квартовског комесара, а она, чим изиђе пандур, само подмигне и извуче из чарапице ампулицу. Људи смо!
Све то већ добро познам! Најприје мали немир, мало узбуђење. Нелагодност у властитој кожи, жудња да се изиђе из себе, некуд напоље, као мјесечар. Но то је само у почетку, док температура не порасте.
Већ ме почиње нервирати. Болничарка ми је објаснила: то жандар шетка. А-ха, разумио сам! Ту смо, дакле! Значи, кад изиђе из болнице, опет ће у затвор, на поновно преслушавање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар
После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.
Е ја... Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу. Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту.
баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију.
— Овде је крчаг с водом и хлеб, а онде у ћошку лончина — објасни му пандур, па изиђе и забрави врата. Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад,
Макну ногама једаред, дваред... И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу. Настаде необична граја. Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса.
Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се заинтересова, па позва ковача да опет, истим начином, изиђе из апса. Марко се провуче опет.
— Тако вели. — Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село. На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. — Нађе ли га? — запита Вујо. — Нађох; вели да може. — Добро.
Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. — Зар опет сам? Вујо му не одговори ништа, но изиђе одмах из собе. Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...
Али нећеш, ваљад’, полазити из моје куће, да те сви виде. Сад треба стићи на место, па чекати. Ђурица изиђе из куће махинално, као у неком бунилу, праћен двојицом зликоваца.
Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. — Зар си још овде?
Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду. — Стако, чекај, болан, да напуним, па ћемо заједно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Смрт сад изиђе испод камена и потрчи за њим. Петар бежећи стигне до оне три девојке, па одмах прекрсти штаком, а девојке оживеше и
Кад је Петар већ дошао био близу оне земље, опази га она девојка и изиђе пред њега, да га одбрани од смрти и пребаци преко воде у своју земљу.
А бог рече: — Нека мори малу дјецу. Солдат закала па ван, а кад изиђе, пита га смрт шта је рекао бог, а он рече: — Рекао ти је да идеш на оно највеће брдо па да све раскопаш и повадиш
Он рече: — Ево смрт пита шта ће сад радити. А бог рече: — Нека мори средовјечне људе и жене. Кад он то чује, изиђе ван, а смрт га пита: — Шта је сад рекао бог?
Бог рече: — Нека сад мори старе људе. Он изиђе ван, а она пита шта је бог сад рекао, а солдат рече: — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала,
Ја отидем па опет девет година носи, а кад сам санијела сав, пођем к теби, али ми он опет не даде него уђе он, а кад изиђе, каже ми да си ти рекао да онај сав камен наситно стучем, те ја отидем, па опет девет година удриде, ево све досад, па
Чобан узме благо, начини кућу и оженивши се стане живети, и мало по мало изиђе он најбогатији човек — не само у ономе селу, него у свој околини није га било.
Ујутру му мати поранила, јер се, богме, ни њој није дало спавати — није шала, оде коњ, оде живљење! — па изиђе пред кућу, кад има шта видјети: пуна авлија дрва.
отвори и дванаести подрум; кад тамо, али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиђе глас: — Забога, брате, молим те, умрех од жеђи; дај ми чашу воде.
Царев син узме чашу воде па успе у буре, али како је он успе, одмах пукне један обруч на бурету. Затим опет изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од, жеђи; дај ми још једну чашу воде.
Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч. По трећи пут изиђе глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде.
Онда он удари уларом по води говорећи: „Дура, бабина кобила!“ а она одмах постане кобила као што је и била и изиђе са ждребетом на обалу. Онда је он заулари и узјаше па кући, а ждребе уз кобилу.
Ћипико, Иво - Приповетке
И дућани се затворише. Напокон и из читаонице изиђе их неколико. Надигли су оковратнике од капута све до ушију. Натежу се и правдају ради задње партије; кад се
Цвета се зачас огледа по кућици и изиђе да купи у вароши кукурузног брашна. Док се повратила, већ је ватра добро пламсала и расветљавала вас простор, да се
'Ајде, 'ајде, и захвали прво богу па мени што си се прехранила. —Збогом! — поздрави Цвета и збуњена изиђе. Путем размишљаше. Досети се да нема ни толико колко је требало да се преко пребаци.
— завика морнар и устави је. Жена се учини невешта. —Одлази! — љутито ће морнар и истера је напоље. За њом изиђе и Марко. Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче.
Па потрча, држећи пушку у руци, напријечац. Потресен, изиђе пред кола; види се, напреже се да се смири, али залуду: очи му звијерају на све стране, а горња усница једнако дрхти.
Дјевојка се постиди тога погледа, јер се махом сјети о чему господар натуца, па изиђе из собе у кухињу. Сви су тога часа мислили на њихова негдашњега слугу Спасоја, који се бијаше отраг неколико година
Пролази поред војничке страже да из града изиђе; војници је безочно у очи гледају да се увјере је ли она као и друге, а дјевојка, оборених очију, пожури да чим прво
Када раствори прозоре и увиди да је ведро као ријетко када, обузе је жеља да изиђе; поступно све више осјећа у себи врео живот, а пред очи долази јој Спасоје, и гледа га онаква каква га је први пут
На брзу руку сврши јутарње послове по кући, па, као и обично, изиђе и упути се на обалу да покупује све што је у кући потребно за сваки дан.
Обиђе поље и преко војничкога дрвореда изиђе на пут што уз море води. Устави се код увијек зеленога бора самца што се у пучини затона огледа и вјечито над њом
Кад је влак дојурио на велику станицу, хватао се мрак; вјетар хуче и студено је. Цвијета изиђе за Лазом и, непомично гледајући у њ, уђе у пространу чекаоницу. Уоколо свијет се журно разилази.
—Имам да свршим неки посао, — и диже се. — Остани, Лазо! — замоли га дјевојка. А кад га Спасоје угледа да хоће да изиђе, каже му: —Не иди, имам да ти нешто повјерим... .
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Станковић ту и посеже за оним истим композиционим резом са наглим смењивањем временских равни: Софки пред очи „све изиђе”, у мислима се окреће прошлости, у сећању се враћа све до трећег предускршњег дана када је отац ефенди Мита из крајева
Тако, рецимо, после двеју композиционо преломних реченица - од којих прва гласи „Њој тада све изиђе!” и друга „А сећа се свега17- аутор у првој верзији више није могао ни видети ни знати ништа што непосредно или
тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже
то је што месечина не само да испуњава кућу него, тамо, и „упија у себе” светлост са огњишта: „И када, дубоко у ноћ, изиђе и месец и његова бела коса светлост, испресецана црним ивицама околних зидова, поче да испуњава кућу и саму светлост
болесним трбухом, што му је мање сметао откад започеше бојеве, лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи се цео дан да изиђе у логор, који беше начињен на утрини, међу колима.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Побожни су само кад Угледају ћивот Светога Петра, а божја вера, уштинуће какву снашу из другога села чим изиђе из цркве још на оном мостићу... Пију и о женама не воде бригу: тешко тима ако их на сабору не часте мајке или тетке!...
– А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе. Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође путањом кроз шуму ка кладенцу.
– А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе. Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође путањом кроз шуму ка кладенцу. О рамену му турска брзометка, за редеником велики немачки револвер... ...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Зна вам та шта је шапов, или капов; она се држи свога паорлука, што је од оца примила, као пијан плота. ЕВИЦА изиђе напоље. ФЕМА: Ето, видите, сад да не свиснем од једа. Друга би начинила компламент, а она... САРА: Ала бонер!
(Пружи му). На! ЈОВАН (гледи је): Мајсторице, ала су вам испуцане руке! (Пољуби је, и брзо изиђе.) ФЕМА: Што је невоспитано, невоспитано! Анчице! Аа, не треба викати, велике госпође звоне.
Слушкиње тражи, а не дирај у кћери ноблеса. (Повуче Евицу за собом и отиде.) ВАСИЛИЈЕ (снужден такође изиђе). ПОЗОРИЈЕ З. (Соба код Феме) САРА и РУЖИЧИЋ ступе САРА: Ова је кућа госпоје от Мирич.
Петровић, Растко - АФРИКА
Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло велика.
Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и страшно сам га
Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас. Колибе, са уласцима високим једва пола метра, осветљене су унутра огњевима.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери наше среће, Са три сина и две кћери. Ја вас спазих, па задрхта’, — Хтедох питат’,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Командант је био отишао пре нас, и како стигосмо, он нареди да наш трећи батаљон изиђе још даље напред. Ја сам био у првом батаљону, те нама нареди да останемо као резерва.
Трпео, грешник, док сам био будан. Кад сам легао, он поМисли да сам заспао, па сад може. Да изиђе, погинуће... И онда — више моје главе. — Шта си му радио? — Ништа. То исто и мене сналази, и све остале...
Али ми пред очи изиђе слика онога младића који је умирући плакао. Ето... Сви ми имамо мајке, сви стрепимо од смрти... Волимо живот.
Овај само слеже раменима и изиђе из павиљона. — Деде... п-есму! Флаша коњака прелази из руке у руку. Очи многих потпоручника су замагљене и сви
Онда Бугарин запита, сме ли да га узме. Овај наш му дозволи, али под условом да изиђе без оружја. Они један другоме даду реч. Бугарин изиђе, а и наш се појави изван рова.
Овај наш му дозволи, али под условом да изиђе без оружја. Они један другоме даду реч. Бугарин изиђе, а и наш се појави изван рова. У знак захвалности што је примио хлеб, Бугарин понуди нашег војника цигаретама.
— Ево, то је тај мерзер — командир изиђе до врата. — Где удари? — Позади другога вода — зачу се глас одозго. — Дојади нам. Али, пресешће им.
— Ух, славу му, умало да ме затрпа! Појавише се и остали. — Овај као да зна кад треба да опали. Драган изиђе, а за њим и остали.
Нови заступник команданта је одредио комисију да изиђе на место где се десила експлозија, колико тек да буде испуњена и та формалност.
Даћу му паре... Устао је и Бора. — Љутиш ме. Остави новац!... Џамићу, пођи са мном — и Радослав изиђе. Бора нагази испод стола Косту. Ветеринар је ћутао, али му се на лицу огледало нерасположене.
— Добро, кад је таква и таква ствар! — Бора се диже, али у пролазу намигну Кости да и он изиђе. На вратима застаде. — Нека стоји моја кава... идем да се мало олакшам... — Ах, добро ме подсетисте.
Молим те... мени овде није место! Бора и не погледа ветеринара, већ се обрати војницима: — Ко покуша да изиђе одавде, убићете га!... То ја наређујем! — рече повишеним гласом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад изиђе, и на брегу таре се од влага, Под одежду сокровишта свога ставља блага, Ја ћу опет, да узнаде к'о да петко страда, Сад
На то му ја одговорим, као што сам му и прије казивао, да се за хајдуке зло прориче у оној години кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак да се одмећу и скупљају.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— уздахну Лујо, припи се уз вола, па поче опет, кријући од људи, мјерити штап. Изиђе да ће Јаблан надбости! Разведри му се лице. — Јеси ли се уплашио, мали? — Ти се, синко, ништа не бој.
Кад напоји и намири коња, уђе у собу, остави пушку и изиђе на диванану. — А ма, што сте ви, људи, дошли? Ја тебе мало кô и познајем — окрену се мени и наднесе руку над очи.
Оно, истина, јеванђеље и свето писмо... ама, чојек је чојек. „Турк пезевенк, бре!“ — закрпати на муктара кад изиђе преда ме. Цепти на њему ћурак, кô да га је грозница у'ватила.
Да сам га, којом несрећом, убио, куд би ми онда душа! Зови га, Гавро! О, оче мој свети!... Једва Партенија изиђе из кошаре. Кад се угледаше, обојица заплакаше, загрлише се и пољубише, па онда отреше сузе и шједоше пити.
Све вам је ово 'вако било, и ово вам је кô једно историческо збитије — заврши Симеун као с неком тугом. Онај изиђе из мрака, пољуби га у руку, и пружи му чашу хладне ракије: — Ово сам ја цијелу вече за тебе 'ладио, делијо наш и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И брзо, одмах изиђе, да му се не би захваљивала. И, као увек, високо, полагано, мирно упути се улицом, чаршијом, дућану, а зна сад, кад је
грдње од бабе, а нарочито од страха да Младен није долазио, не видео је код куће, јер после на очи не би смела да му изиђе, кришом, и видевши у кујни бабу како она место ње готови, скамењена, не смејући да уђе, стане на праг.
Радознали, жељни, молећиви да остане, не прекида, не нарушава... [Ипак изиђе. Чује издалека песму:] Зар ти не знаш шта је миловање, Миловање, слатко уздисање? — Уздисање знам, али не миловање.
Баба Стана сиђе и приђе кући. За њом је носио слуга бошчу. Пред њу изиђе чак и сама гледарица. Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке.
— Хајде, нане! — почињу понова. — Ама, не могу, децо... Младен изиђе. Долази до ње. Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види
Као да је тиме хтео да надокнади оне силне ноћи под Турцима када није смео да изиђе, појави се од куће у мраку, ноћи...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
кога постоји бојазан да ће се повампирити, у његов се гроб бацају три камена — очевидно зато да душу, ако би хтела да изиђе, задрже.
Ћипико, Иво - Пауци
— и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека што је онога часа из дућана хтјео да изиђе. Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара. —Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па ....
Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука. Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки
Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме бијесном вранцу. Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња. Сјахавши, вели Илији: — Проводај га, заморио сам га! Коњ се запјенио и фрче.
Зовете ме кад болесник већ не зна за се... Живине! Нагло, не рекавши ни „збогом”, изиђе из куће, и, истргнувши из Илијиних руку свога вранца, зајаши и одјури трком.
Разгледа се по њој . . да види је ли све у реду што је оставио, и одмах изиђе. Сунце је одмакло, грије, али нема припеке.
Наброји три стотине форинти. — Поштено! — вели газда и зове дућанскога момка да чује о чему се ради. Илија изиђе из газдина дућана весео: земља се неће дијелити, његова је и, вођен том мишљу, лако корача својој кући.
Раде се унеке трже, вели Маши: —Касно је! Жена упрти торбу и изиђе. Раде је испрати до пута. —Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га, вели му на одласку.
— Клекните! — повика поп Вране. Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов ... Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом: —Ето, капетане, то ти је тај големи
Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику што хтједе да из цркве изиђе. Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници. Треном исповједи га и огари цедуљу.
овај поп, што га исповједи, плаховитији је од њега: чињаше му се да се љути што га буни, и једва чекаше да из цркве изиђе. „Беспослице!” помисли и сврне у крчму да се заложи.
—Танак јој глас као у свраке! — помисли Раде, не осврћући се већ на њу. Пожури да из прљавих, тамних улица изиђе, као да се сунца зажелио. — Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем.
—Не мари, болан... Гонићемо се још, — одговори Војкан. Петар причека одвјетника док из суда изиђе, па, дочекавши га, вели му: —Чините молбу за рубачину... —Чекај, човјече, — одговори одвјетник платиће...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН Из кафане ли је изишао? МЛАДЕН Кафана је још била далеко. МИРОН А из чије куће он може у овој махали да изиђе, ако не из ове? МЛАДЕН (посрће). МИРОН Ето ти! Јутрос, овде, дат је парастос, помен покојнику.
Чисто је сва срећнија, блаженија, што год јој он веће муке задаје. А после, и оно њено, свако јутро кад изиђе, увек једно и исто питање: да ли сам био код њених синова (показује главом), јесу ли здрави, и када ће јој доћи?
ЈЕДНА ДЕВОЈЧИЦА (одупирући се и уплашено гледајући у Ташанине собе): Немој, немој, Маро. Бојимо се да не изиђе па да је видимо. МАРА Ама, није она тако страшна. И никада она не излази. Ни ја је никад не видим. Хајте.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Овај му благослов даде, и Роман, пољубивши га у руку, седне на коња и као муња из места свога рожденија изиђе. »Је л’ понео Роман што новаца на пут? Има ли у торби леба, сира, печења и мало вина?
мисао да је може бити она, као што смо рекли, волшебница (надежда је од свитака јело) принуди га да за њом из тамнице изиђе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пратићемо ми чету војника у извиђање, па ће нам они поднети извештај.“ Е, ето им, нека прате сад чету... Из земунице изиђе стари лекар, и обрати се мени: — Је ли, тобџија, гађају ли ову осматрачницу?
Слушај, изнеси овај џак напоље, и ко год затражи прода-ћеш му. Онда још једном погледа душмански трговца, па изиђе мрмљајући неку страшну псовку. Пред вратима застаде: — Слушај, газда, ја не говорим два пута.
Наређено је да батерија у току ноћи изиђе на једну чукару, не знам ни сам како се зове. Целе ноћи смо по том беспућу извлачили топове.
Потпуковник Петар проговори: — Чули сте!... Не присиљавам никога да остане... Ко хоће да иде, нека изиђе. Војници су стајали укочени. Руговска клисура је зјапила. Звезде су подрхтавале. Из пешачког логора је допирао жагор..
— Па ми смо платили собу... Е, то је сувише! — плану командант. Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће. Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода. Војници су били готово боси.
Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани... Једна зграда само и неколико барака. Остало крш и камен. Из зграде изиђе журно један виши официр.
Све то још више изнурава људе и, већ малаксали, они продужавају пут лагано, шљапкајући по води и блату. А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш.
— Није могуће! — чуде се остали. — Здравља ми. Баш сам био код ађутанта, кад командант изиђе из шатора и рече: „То је срамота. Казнићу најстрожом казном свештеника.“ — Хоће он, хоће — додаје Лука.
Али Коста заћута и загледа се негде кроз грање. Затим се диже и тетурајући се изиђе из вењака. Онда пође позади и тек тада угледасмо и ми једног Енглеза где повраћа. — Ох, мистер Џим!
Седели смо за ручком, кад низ леђа поче да ме жмари, и ја се најежих исто онако као кад необучен човек изиђе из топле собе на хладноћу, па се стресе од зиме. Руке ми хладне... А сунце пали и земља трепти од топлоте.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Да и она, као и све њене другачке, са сна хом у цркву пође, у свет изиђе, у госте да оде; па и она госте у кући да дочека, испрати. Да јој је кућа, синко, с тобом отворена.
Од њега никад Божја, блага реч, само вика. (Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе. Издалека граја, свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она, мајко, она!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на тефтиш, тј. какав велики старјешина турски изиђе с подоста момака у народ, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки јатаци и
“ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби
Вукове речи у песми Вук Анђелић и бан Задранин, стих „што ме, тужан, овуд потерало“ у Предрагу и Ненаду, стих „нек изиђе пред тавницу клету“ и „опет џелат са тавнице виче“ у песми Три сужња. И колико резноликости у начину понављања!
суштини ученога порекла, да траје само ако је чврсто везана за једно место, могуће је да понекад значај ових запажања изиђе из оквира проблема наших романа и у извесној мери послужи разумевању епске поезије неких других народа“.
“ Па окрену коња за сватови. Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по полу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву.
пусти у сватове; телал виче и тамо и амо: „Није л' мајка родила јунака, и у свате цару опремила, да за цара на мајдан изиђе? Честита би њега учинио“. Ал' се нитко наћи не могаше. Цар с' удари руком по кољену: „Јао мене до бога милога!
Више тлачи коњиц Јабучило нег' што Момчил' бритком сабљом с'јече; ал' га лоша срећа сусретнула: кад изиђе према Пирлитору, сусрете га девет враних коња, а на њима брата ни једнога!
Кад погибе Момчило војвода, а граду се отворише врата, пак изиђе куја Видосава те дочека краља Вукашина, одведе га на бијелу кулу, посади га у столове златне, угости га вином и
бијелу Прилипу, у њег стиже у свету неђељу, када Србљи у цркви бијаху; стаде пошта пред бијелом црквом, докле Марко изиђе из цркве.
Кад изиђе Краљевићу Марко, пошта капу под мишицу баци, поклања се до земљице Марку, па му даде лист књиге танане. Када Марко ситн
“ Велимир је на ноге скочио, па узима триста катаније, он усједе вранца помамнога и изиђе граду на капију, сколи Марка са четири стране.
“ Па он дрмну на граду топове, три хиљаде састави катана, па посједе своју бедевију, и изиђе граду на капију. Он нареди низ поље катане, опколише са четири стране, а то ништа и не види Марко, ал' припази Шарац
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лекар кад вида болестника, позлеђену рану не може све дурма слатким мелемом завијати. Да изиђе оно дело Од вас на видело Што је души заодело.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана. Заредио је по сокацима и мањим и већим, па чак и по оним по којима ни ђаво не пролази, по којима чак
држањем и увредљивим речима којима је увредила једну искрену и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле... Што су решиле, то су учиниле.