Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела. Месечина као дан.
Намислио сам био да као данас изиђем мало и до винограда... Ал’ куд ћеш ти, кад, ево, овај несрећник запалио синоћ, баш на саме Цвети, своме тутору кућу!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
а Кулин каже: „Вала имам два књижевника, један турски а један влашки, оба су богомољци, једа и ја с њима на селамет изиђем!” Човек весељак. Пређемо, и ја и Чупић, чекамо док нас зовнуше у један врло голем чадор.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо! Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове. Ја духнем те изиђем од њега... И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником. Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где су болесници.
Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: — Идем, мамо, овде је — страшан дим! Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. Ја изиђох на улицу.
” И опет: „Боже, ама убиј оног Зеленбаћа!” Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе. И нехотично пођем вратима од велике собе, али се очас тргох, јер осетих како ме мајка дохвати за руку.
Није било никога, но ми ипак нисмо говорили једно с другим. Чим сам попио кафу, одмах изиђем. — Збогом! — Збогом! Није ме питала ни куда ћу тако рано, као иначе. дошао сам у два на ручак.
Ја се одмакнем од своје „жртве”. Поклоним се на све стране, као акробати кад начине ѕалто мортале, и изиђем из собе. Туманов ми прича да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и
После дуге муке скочим са кревета, докопам писмо. — Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо. Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. — Ко зна?
Африка
Врућина и поред белог одела и ципела платнених. Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима
Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било.
Потпуна помрчина чим изиђем из осветљеног круга наших лампи против олује. Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги
Одједном осетих да сам бедан, слаб, да ћу, ако изиђем из овога, липсати у „бифеу“ или кампману; бедно нећкајући се и одбијајући, примих гостовање.
Тигањ удара право у зид. Кад изиђем из манастира, сви просјаци у прашини, сви дроњави Мароканци које сретам, изгледају ми онако исто лудаци као што су ови.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Таман тада. КЛИС Не знам шта ми је, али чим изиђем на двориште моје тетке, одмах ми се игра клиса! Двориште је, иначе, пространо.
— судар два дрвета, и кад клис прелети теткину ограду и падне на улицу. Шта да радим? Изиђем пред кућу на улицу зараслу у траву, кад тамо поред мог клиса стоји наш комшија Рале, озбиљан човек.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Осјетио сам: чим изиђем, у тој просторији више ме нико неће памтити, ником нећу недостајати. — Јесте, жалосно је то, иако су у питању само
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И онда полако, кријући се у сенци дрвећа, бежим док не изиђем из ваше баште, па онда запевам: Ој вечери, ој слатка чекања Ој ви ноћи моји бели дани!...
— питах се уплашено јер се бојах да се ови увијени, нејасни говори не односе на нас. Уплаших се и дигох да изиђем, али, први пут тако и оштро, с осмехом, заустави ме мати. — Седи. Видиш да нема никога!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ја не требам ништа — вели Марко — осим да ме напутиш како да изиђем на онај свијет, а тијем би ми учинила велику услугу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Шта га видим, кад изиђем из подрума, уста бела, а она као рис на мене. Од тог доба немам поштења да идем сам у подрум, него ме увек она прати.
ШАЉИВАЦ: Он ће га излечити; само му морате и ви помоћи. МАНОЈЛО: Ја не смем да му више на очи изиђем. ШАЉИВАЦ: Немате шта много радити. Само га ухватите, па га држите добро. МАНОЈЛО (отежући): Е, а кад ме довати зубма?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Затим као да их није било до малопре, апсолутна тишина завлада око нас. — Ако ја сада изиђем више села у маслине и ако вас причекам пола сата, да л̓ ћете доћи? — Зашто бих дошла?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПОЈАВА ВИИИ САРКА, ПРЕЂАШЊИ САРКА (обучена): Баш, рекох, да изиђем, да се видим с ким. Осушила ми се уста у соби. АГАТОН: Па јес', окваси их мало!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А знаш ли какав сам био пред полазак?... Лафф, са два ф, бато!... Кад изиђем на корзо, све ме девојке мезетишу... Зачу се тада нека ларма иза наших леђа. Окрећемо се.
А када Александар замаче, ја се вратих, те баби затрпам буре и онда изиђем на пут. Био сам лак и весео, а када руком превучем преко лица, чини ми се као да неког другог милујем.
Причао ми је нешто, вероватно ме тешио. Али моје мисли биле су далеко. Решио сам да изиђем командиру на рапорт и затражим одсуство. Саопштих му.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Путници ме питају: шта сам се толико смрзнуо? Веле, да изиђем, међ свет, све ће добро бити. Поздрављају ме, кажу, из Итебеја, Црњански.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— То је наша Полиција. Кад изиђем из кола, видим двојицу где се туку пред самим вратима Полиције. Пандури около стоје и посматрају борбу, а и шеф
Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем момку и рекох му: Желим да изиђем пред господина министра. Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, па ће рећи: — Чекај!
се извиним господину министру што сам га сметао у послу, а да га не бих и дале прекидао, то се најучтивије поздравим и изиђем из његова кабинета. И заиста, о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења: „Чиновници...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Најпосле изиђем са свећом на амвон и загрмим многољествије... Тада осетих како нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаа ни Влаиње; нит се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Вла једнако теше и ђеља држалицу.
У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаха ни Влахиње; нит' се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Влах једнако теше и ђеља држалицу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тај је дан добијен; а сутра, док за нас распитају, не знајући на коју смо се страну окренули, проћи ће и други дан. Изиђем из града; нађем Нику: „[Х]ајде, брате Нико! Све нам иде по жељи! Срећа нас за руку води!
Ха, помислим, ова је за мене! Једва је подигнем, изиђем пред врата келијска, метнем је на један каручни сандук, а ја седнем доле и почнем читати житије свете Евдокије, први
Четверти дан стигнемо под Светопавловски манастир. Како изиђем на земљу, уљезем у једну башчу, услаждавајући се красотом различни[х] воћни[х] древеса, обремењени[х] плодом.
Зар ти мислиш да ја немам другога посла у Бечу него да сам тебе ради овде дошао?” И тако ти ме отера. Изиђем из сале и из Мариенхилфа без обзира.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А тиме некако завршава и моје дјетињство. XXВИИ У доколици, забављам се правећи планове што све треба да учиним кад изиђем из болнице. (Не кад изиђем него ако изиђем, исправљам одмах затим сам себе, из познатог болесничког празновјерја.
XXВИИ У доколици, забављам се правећи планове што све треба да учиним кад изиђем из болнице. (Не кад изиђем него ако изиђем, исправљам одмах затим сам себе, из познатог болесничког празновјерја.
(Не кад изиђем него ако изиђем, исправљам одмах затим сам себе, из познатог болесничког празновјерја.) О, како би се човјек желио извући одавде,
) Слушајући сада моју болничарку, причиња ми се да ми је сва жеља у томе да изиђем на сами један дан, да још само једанпут, лаган као сјена, обиђем та мјеста.
Ако изиђем, једног сунчаног поподнева успет ћу се уз онај стрми гробљански бријег да му потражим хумак. XXВИИИ Зажмирим, и видим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. — А како да изиђем одавде? — То је моја брига, само ти кажи. Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну очајно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ја не требам ништа, — вели Марко — осим да ме напутиш како да изиђем на онај свијет, а тијем би ми учинила велику услугу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Врућина и поред белог одела и ципела платнених. Главобоља. Враћам се на брод да се мало одморим па ла поново изиђем. Идем у црначке улице, чије су куће као у нашој Палилули, једноспратне, окречене и са дубоким двориштима по којима
Са грања, са лишћа, са крова од трске пада шумно роса као пљусак. Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било.
Потпуна помрчина чим изиђем из осветљеног круга наших лампи против олује. Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги
Одједном осетих да сам бедан, слаб, да ћу, ако изиђем из овога, липсати у „бифеу“ или кампману; бедно нећкајући се и одбијајући, примих гостовање.
Тигањ удара право у зид. Кад изиђем из манастира, сви просјаци у прашини, сви дроњави Мароканци које сретам, изгледају ми онако исто лудаци као што су ови.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Одатле, остављајући за собом поље борбе, Черњајев окрене преко Рујевице у Алексинац а ми за њиме. Пред ноћ опет изиђем на Рујевицу. На Шуматовцу је још трајала борба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Командант одреда!“ — рече ми десетар. Ишао је усправан поред ровова војвода Вук. Ја се подигох да му изиђем у сусрет. Мало сам претрнуо када сам се исправио. Ипак сам се савладао и пришао команданту.
Наопако. — Како! — узвикнуо сам запрепашћен, јер сам претрнуо од помисли да сам могао тако и на врх да изиђем. Пошао сам за војником. Недалеко од места где смо се срели он застаде и показа ми на један узан прорез са стране.
Плашио сам се као да ће ми се они зуби свакога часа зарити у кожу. — Ја сматрам да ми верујете... и допустите да изиђем, па ћу други пут доћи. — Знам... није потребно. Код ње... како хоћете.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећи се запита ме шта
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Матија Изиђем напоље да накупим грања по шуми. Ведро је, струји лаки ветар између голих букових стабала. Вода се одваја од исцепаних
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И то дању и којекако могу да издржим. Дан је, светлост, види се. Али ноћу! Ноћу кад треба да изиђем, да деци воде донесем, а мене обузме страх да онако, у мраку, на његове, покојникове ствари не натрапам, не додирнем
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али док смо стигли у то проклето село Крупац, наши опет повратили изгубљене положаје, и онда нареде мени да опет изиђем на онај вис... Ах, сад се сетих. Звао се „Црквено браниште“, Ту другу ноћ нећу никада заборавити.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
и само хаџију, оца твога и мајку твоју да дворим и да служим? Да пред њима клечим и ноге да им перем? Из собе да не изиђем, већ само да седим, ћутим, трпим? (Изван себе.) Ох!
шта онда?... Зар да се не мрднем, из собе не изиђем, већ само ту да седим, ћутим, гледам у месечину... А ноћ дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу пали...
Срећан ти пут! Путуј! И ја ћу да путујем! Дома ћу, кући... И, жив из њума нећем да изиђем. Мртвога ће ме изнесев... Аха, камо батка да ми те дарује. (Вади из кесе новаца.) Појављује се полицаја с пандурима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ако може Турчин подвикнути, и ја могу, бабо, подвикнути; већ дај мени тестир и благослов да Турчину на мејдан изиђем; док је, бабо, твога чеда Иве, нећеш Турком ти прести кошуља!
беседити: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, по чем би се могао познати да сам био тамо на мејдану кад с господом у диван изиђем? Господа ми не би веровала да сам тамо био на мејдану, да оданде обележја немам“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Изрека вели: ујео вук магарца, а не: ујео вук Стрица! —А ти бар вичи „ку-ку-ку-ку“док ја не изиђем из Гаја — замоли га Мачак. — Мање ће ме бити страх.