Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он њему оздо: — А што ми се, брате, радујеш кад ми ваља жваћати док крушку изијем. ГЛУВИ ВУК У селу Прњавору био један качар по имену Вук, који је био мало наглув.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, потом кажем: опрости, лијеско, отргнем пуп с ње и изијем, те то ми је било причешће. На измаку године... ако се [л.] буде осушила, онда нијесам се право исповидио; ако ли