Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Е баш ми је мило кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.« И онда изиће с предлогом.
— Затим скиде пиштољ с чивилука и огрну женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти онако у прслуку кад руча), и изиће напоље пред кућу. Левом руком направи пола »ферта«, а десну с пиштољем диже увис и испали.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како чује цар од онога града за њега, изиће му на сусрет и лепо га дочека, па га запита: — Еда што, сине? Није ли бог дао да си нашао што си тражио?
“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред кућу, изиће царева кћи преда њ, а он се продере на њу: — Ко ти је у кући? А она му одговори: — Мој брат.
Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води. Чујући Стојша из двора овај разговор, изиће и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси.
отвори и дванаести подрум, кад тамо али насред подрума једно велико буре са гвозденим обручима одврањено, па из њега изиће глас: — Забога, брате, молим те, умрех од жећи; дај ми чашу воде!
Царев син опет успе чашу воде, а на бурету пукне још један обруч. По трећи пут изиће глас из бурета: — Забога, брате, умрех од жеђи; дај ми још једну чашу воде!
Тако и учинише. Одмах затим полегаше. Док ето ти краља, па одмах онијем својијем шћерима, закла их и изиће. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а другог на друго, па
Потом Грбо изиће из воде, а коњ му рече: — Хвала ти, Грбо, е ћеш ме избавит. Онда му опет рече коњ: — Грбо, узми четку и чешагију
А мати му одговори: — Иди, синко, опет иза села, не би ли те бог намерио опет на ону девојчицу. Он изиће иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си,
која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и оставити гнијездо, изиће ти из језера страшна једна змија шестокрилка, па уједанпут, када орлетица оде тичићима по храну, испне се на јаблан, и
И врагови се разбјегну куђ камо. Затим дозову мачку и реку јој да какогођ на лијепе преговори војника да им изиће из куће.
У то изиће и поп пред цркву и свијема назове добро јутро и по обичају благослови, а они сви на њ скоче вичући: — Дед' попе!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Јаче је дело него беседа. — Што тко дјела, пред њега пада. — Мудри мало зборе, али много творе. — Изиће ће дјело на видјело. — Дело човека хвали. — Лепо дело, вечни живот. О ЧАСТИ — Образ нема цене.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јà — тако, или, али, а; „у пјесмама“ — каже Вук — „на некијем мјестима готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“ јабана — туђина, туђинац јабанџија — странац, туђинац Јавор — место на Косову јаглук — марамица, рубац