Употреба речи излазе у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

уходи, сиреч што је коме пријатно и што он може јести, то га никад довека неће осквернити, него зле речи кад из уста излазе, оне скверне и погане човека. Али кад бог да те се послуша евангелије, онда ће пропасти они који су свој кавги криви.

и да зна оно шта умствује, овако да мисли: срећа је то кад човеку његова претпријатија на добро и по његовој жељи излазе; и да су само они управ срећни који бого|љубно, трудољубно и паметно живу.

управљенијем, ко је год од њих раден и паметан, у његовој кући и авлији жене и девојке певају, и њихове пјесне излазе им из сред срца; а богате фамилије, кад их из далека гледаш, неописано и непоњатно ти се чини њихово благополучије, а

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Доро мој! Колики за њу изгибоше реко би човек царевина! БИТКА НА ЦЕРУ - Боље да звезде бројиш него њих - Излазе из воде из траве из грмља - Од чега ли их толике направише има их тушта и тма - Какви ли су им оно коњи - Штајерци

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” као крадом, али то све Немци знаду, али кроз прсте гледе. Све четири дахије седе у граду и излазе на бој са крџалијама, које је Кучук Алија под плату довео.

за Русију, ал̓ ето ти Дамјана из Кутешице к мени: „Хајде — нели — забога, ено Турака на Дрини и није и̓ врло млого; излазе те пљачкају пак опет на Дрину, а ми седимо на Симину Брду.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше. Шума је пуна топлоте и звука.

И упреда у своју мрежу сјајне сунчане конце што падају из неба... И везе своје цртеже што излазе из његове мрачне и ненадмашне енергије која хоће савршенство и последњу реч мудрости и облика...

ноћ, та јата стоје непомично по грању и земљи, и гледају својим хладним очима запаљени хоризонт на чијој црти залазе и излазе мирна и равнодушна сунца. Бродолом је избацио на то острво само њих двоје заљубљених.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

После читања чека их »јаузн«, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја. Шетају се тако већ у мрак.

Тако мора сваки помислити кад га види и покисла и ипак поносита. Укућани се повукли у кућу, па ретко и излазе у авлију. Кујна им је сад најмилије место. Ту се увелико спрема зимница.

Свирају гајде, играју кола у авлији неколико и дуж сокака двапут толико. Излазе из кућа помагачице, рођаке младине и младожењине, деле рузмарине сватовима и танке пешкире коњима, па и коњима мило, и

У одаји где се опрема млада, журба; сваки час улазе и излазе оданде. Кад се Шаца скиде с кола и пође у кућу, запеваше девојке Бачванке, све родбина Шацина: Оправ’ се оправ’,

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро! саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане... Том травком се има све што душа зажели, човек помисли...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сутрадан је недеља. Љуба чека код црквених врата кад женске излазе. Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио. То је Анка Белкићева, трговачка кћи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

јао мени све ми те црне и прљаве слике излазе на очи. И оно исто прво вече, кад се све нешто упљувано, гадно и смрдљиво, стало развлачити и лепити по мојој детињој

Африка

Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту.

пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим, трупкајући уморно, и већ помало у екстази. Излазе појединачно из круга, и играју, сами за себе, пред већ поцрнелим бубњима. Играчи прљави, ружни, у крпама.

Тако прелазимо у једно веће село — Тафире. Црнци излазе пред међ њима је један наг деран боксерски развијен; црни Давид Микеланђелов. Н.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А онима, који се селе, и траже отпуст у Росију, да се куће регулирају. Да се кућерци руше, ако не излазе на линију! Трифунови, отпуштени, војници почеше, кад се то разгласило, да долазе, свако јутро, пред Трифунову кућу, и

Они, секретари у амбасади, станују, сви заједно, а заједно излазе и у Беч, ноћу. А то је досадно. Четворица су, а он, Волков, је пети.

код те жене, госпожа Кумрија рече, Павлу: да ли је чуо шта је госпожа Перич рекла, кад га је видела, поред ње, да излазе из кола? Рекла је да би, њих двоје, били леп пар.

Личиле су на краве, са тим очима и само што нису болно мукале. Стиделе су се да излазе у свет, такве, поред лепог мужа, а кад би се виделе, голе, стиделе су се и љубави.

Нити живе слике, љубави Марса и Венере, на којима је све, и мушко, и женско, скоро сасвим голо. Нити сатове, из којих излазе анђели трубачи, да сатове одбију и одсвирају, или петлови, да их откукуричу.

Сећање на његову жену, и то дете, које је умрло, са њом, не излазе му више из главе. Не би хтео да своју несрећу пренесе на неку супругу, фторобрачну.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У облацима су ветрогоње и здухачи. Из језера излазе крилати коњи, водени бикови, љутити змајеви огњевити из којих све ватра сипа. Свуда има злих и добрих духова.

Али каравани, који су ишли попречним путевима, унели су склоност за трговином и из ових проходних земаља излазе данас најбољи јужнословенски трговци. Од неког времена Ере се све више баве и земљорадњом.

Све женске носе шалваре. Ретко излазе из куће и баште, нарочито девојке. Оне везу турско-источњачке шаре на кошуљама и на рупцима, сматрајући народне,

Тек су 1914. године Срби подигли друм кроз Радику, на који излазе путање што се спуштају из мијачке области. Кола, па чак и двоколице били су тамо потпуно непознати.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

задрже пољупце за себе, додајем нечим ван свести, запажајући како мама одмахује главом, а оне две, пољубивши оца, излазе у башту. - Причекајте! - викнуо је Тимотије и изашао и не погледавши ме.

без везе говорио сам о Соломонским острвима, о острвима Галапагос, о корњачама тешким до две стотине килограма које излазе из мора само да би снеле јаја у песку, о малим корњачама излеженим из тих јаја, затим о птицама које вребају тренутак

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра и Кречар пију, а Чамча прислушкује. У биртији прави лопови. Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. — Шта мислите, какви су то људи?

— Тај ће наш бити — Тај ће мој бити! Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе.

Донде ће њих двоје сами остати. Разговарају се, договарају се где и како ће се на балу састати, али с бојом још не излазе.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Уз изненадно циктање труба, то јутро, француски пукови почеше да излазе из вароши, са коњицом, на ледину пред опкопима, и да се, скоро на пушкомет аустријском логору, постављају на друму,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Послије службе излазе из цркве. Ко је подметнуо шибу, тај је и дигне, па носи кући. Са овом шибом ошину дјете по три пута, а говоре: ,Устај

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Када се Том и Џери најзад изјуре до миле воле, млади човек и млада жена облаче своју децу и излазе напоље на Косовску улицу. Нешто северније налази се паркић код Скупштине.

Газимо тако кроз село, а из кућа излазели излазе градски гости; трговци, један бармен, па неки пензионисани официри, адвокати и професори — остаде село за нама: већ

Матавуљ, Симо - УСКОК

“ Тада сви устану, војвода напије седму здравицу дому, братству и роду, и то се зове: „Здравица с ногу“. Тада сви излазе, редом како су улазили, па када се одмакну, проспу огањ из пушака сви једанак. И потада се више не меће.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Из вековне борбе они излазе нешто бројно окрњени, нестајањем у малим оазама у горњој Угарској, унијаћењем у Жумберку и исељавањем у Русију, али

XВИИ и с почетка XВИИИ века, и тобожњи александринац Кипријана Рачанина и пољски тринаестерац Христифора Жефаровића излазе из руске поезије.

садашњему человјеческому роду«, ново доба када се Европа прекрилила многобројним научним установама и када сваки дан излазе на свет »премудро сочињене књиге«.

и тек те године кренуте су »с височајшим дозволенијем правителства« у Београду званичне Новине србске које и данас излазе.

Једне године, на пример, знамените 1847, излазе на српском: Горски вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог

гимназија постаје велика. Највећи део српских листова и књига штампа се ту. Књижевни листови ту излазе: Даница, Јавор, Матица. Главни српски писци станују у Новом Саду.

1875. изишле су у Дубровнику његове Пріповіјеѕті црногорѕке і пріморѕке. Исте приповетке излазе ћирилицом у Београду 1876. 1882. у Панчеву нова књига Приповијести; 1888. ново издање; 1902. и 1903.

Око 1890, када је сасвим раскрстио са политиком, он се поново враћа књижевности. Деведесетих година излазе главни његови приповедачки послови: Иконија везирова мајка (Београд, 1891), Рајко од Расине (Београд, 1892), Кнез

Прве његове приповетке излазе у локалним црногорским листовима осамдесетих година. Ти врло озбиљни покушаји су примећени, и његов књижевни глас

Милићевић, Вук - Беспуће

у кавану стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

На среди дворишта бунар, а око њега се сјаји разливена вода. Из куће сваког часа излазе послушници, доносе јела, котлове с вином.

Чаршија закрчена. Из свих улица излазе и стичу се у њу. Нарочито старци. Увијени у дугим, постављеним колијама и погрбљени, иду полако.

Ујутру само попови ако одстоје службу, а ови остали само припале свећу и одмах излазе натрашке крстећи се много, брзо, ужурбано, као да одужују нешто.

и друге жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да

Хаљине јој тесне. А осећа како јој се прса шире, отимају се из тесног количета, излазе напоље, виде се... Зато од стида сагиње главу, намиче још више шамију, да јој се једва виде очи и уста, која још не

И зато је од страха длановима брисала сузе, стискала их на очи, као да не дâ сузама више да излазе. У том је почело да бива видније. Са свију страна почело да се расклапа и разграњује.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове;

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(Х 1966 — Х 1968) ПРОЛЕЋЕ, КОТЕЖ НЕИМАР Зима је повукла хртове На своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У ирпи древне мимикрије, Кад свака боја је зелена, Јер све је пупољак;

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— а у ствари кућа била невероватно тиха и празна, а толико се спремали да се проведу на мртво име кад ти одеш, и да излазе свуда! Ђавола!

А мачке? На њих сам потпуно заборавила! То треба да видите, на часну реч! Већ као помало излазе с лажним дипломатама и личностима које су у моди, а завршиће, у најбољем случају, као супруге чиновника из

Касније сам детаљно спровела истрагу и открила да мужеви оне две сексуалне несрећнице готово и не излазе из кревета: први, онај историчаркин — из кревета једне дактилографкиње с пегама на носу, а други — неке риђокосе

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Затим можете сићи било којим степеницама низ улице. Пео сам се ипак улицама. Камени излази кућа, прастари, излазе на саме степенице. Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече.

Са стране је још једино велика једноспратна зграда која није никада завршена. Испод траве је велико камење; из ње излазе стене покривене маховином, тако да се тешко корача. Уз острво је врло живописна шумица пуна птичије граје.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

поштовања за родну земљу ко и они коњи што је узвишено газе по краљу мемла а он се прси изнад угарака и утрина девојке излазе из дворишта и питају (све у народној ношњи) каква је то сподоба мушка што ноћу пролази Улицом краља Милутина!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И СЛУХА НЕПРИЈАТЕЉА Требало је изићи из ове њиве на сеоски пут, али је пролаз био рђав, те смо чекали да возови излазе појединачно. За то време приђе нам један старац, обрастао у браду и погурен, као да је уклет. — Помаже бог!

„Саплету“ се некако преко плота, или „занемоћају“, па улете у прво двориште. А кад излазе, одломе читаву грану јабуке, колико тек да се „заките“.

Из оне шуме десно почеше да излазе Аустријанци и кроз импровизовану саобраћајницу да ускачу у ровове. — Пази, пази...

Возари већ полегли, у галопу излазе на насип, да се задњак готово занесе, и онда опруженим трком низ друм, без одређена циља и правца.

А и ти, тобџија, имаћеш да приредиш онај урнебес као и пре. — Кад ће почети? — У глуво доба, кад почну мртваци да излазе. Али морам да идем да одредим улоге — и он се изгуби иза шаторског крила.

Сутра батерије треба да излазе на положај. Посматрали су, каже, гађање немачке артиљерије. Дејство је поражавајуће. Смедерево су Немци већ заузели и

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Кажите деци нек излазе! заповеди писар с таквом оштрином, да се није могло ни помишљати на отпор. Гојко се обрте деци, па им рече благим,

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

А најслепљи сам био кад сам те узимо! ГИНА: А прогледо си кад си потрошио мираз! (На веранду излазе Симка, Јелисавета и Василије. Јелисавета преко ограде пребацује позоришне костиме, да се проветравају.

ГИНА: А ни ми ти нећемо остати дужни! МИЛУН: И није ти се добро укртила! (На веранду излазе Василије и Симка) ВАСИЛИЈЕ: Господине поднаредниче, ви ме тражите? Милун: Ја! Сиђиде дољамо!

ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Скинула би, да немам синусе! ПРВА ГРАЂАНКА: Ево их, излазе! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Износе ли их? ДРУГА ГРАЂАНКА: Износе! Двоја носила! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Ништа се одавде не види!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја, сасвим сигурно, не. НА РИБАЊУ СА МЕСЕЦОМ Лутајући по Приморју ја сам, свако вече, гледао како рибарске барке излазе у лов. Њихово је време ноћ, кад се свици јаве и месечина разлије по огледалу мора.

На веће даљине, у дубље море, у мирне увале острва, излазе веће барке. Оне лове у водама даљим од обала. Оне ближе задржане су за становништво и мали лов.

Глас им није више онако дубок и туп, као котрљање празних пивских буради. Па ипак су весели. Излазе пред станицу и подскакују по смрзнутом плочнику, на зими. Све је у томе да препознају путника откуда је.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то набројати.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Просипамо овај отров...« Пођем у чуду навише, поред Саборне Цркве, кад тамо, а из митрополије излазе гомиле заслужних свештеника; сваком на глави почасна камилавка или преко средине црвени појас.

Слуша... слуша живо, са нестрпљењем и све јасније разликује оне ситне и јасне сребрне звуке, што излазе из многих звонаца, па се сви помешају и слију у један чудноват многосложан звук... »Јест, то су они !«...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

) На сунце не излазе оне никада: Чија је, ако није њина ливада? И напослетку — а последњи Играч у колу зове се кец — Ту је и главни

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

На место да, као што је то до тада чинила, јегуља тражи заклон у коме ће презимити, она се узнемири и почне тражити излазе из слатке воде у којој је била. Кад га је нашла, она не излази одмах.

поставили су се поред баре; неки од њих су се попели на дрва поред обале, па су сви својом виком одбили коње да не излазе из баре.

они што се држе само трансгресивних вода и чија су кретања у непосредној вези са кретањем тих вода, и оних што не излазе из поларних и континенталних вода, избегавајући тиме трансгресије.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СВИ ИЗ ГЛАСА ВИЧУ: Амин! ИЗЛАЗЕ ИЗ ЦРКВЕ И ОТОЛЕН СВАКИ ДОМА. БАДЊИ ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ,

Иду да спавају. ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ. ЂАЧЕ Слушај, ђедо, да ти нешто кажем.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим хаљинама.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Тако се бели вео са чедних снова свлачи, С вољених ствари што ми излазе сада голе. Ја видим како све то жалосну пропаст значи И ниске страсти стално како ме вуку доле, А хоризонат мисли

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У пећини стоји краљица с голубовима. Краљицу голубови питају. Кад голубови улазе и излазе, врата се сама отварају и затварају.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове;

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Паз ти шта говориш, језик пресеко! Не навлачи ми несрећу на кафану! Понеси ову флашу! (Излазе) ЦМИЉА: А је л ти верујеш да чуда стварно постоје? СТАВРА: Наопако кад не би постојала! ЦМИЉА: Што наопако?

ИКОНИЈА (пришла је и она, гледа, крсти се): Бог и душа, њега је страх да престане! (Сви излазе. У кафани је остао само Миле: спава, с главом на столу. На кухињским вратима појављује се Анђелко.

Што лије! Почело и низ леђа да ми цури! Дижи ту корпу, мајку му, није ти дрвена! И пожури! (Иконија и Миле излазе) ЦМИЉА: Да ти ја кажем, мацо, шта сам смислила... СТАВРА: Реко сам ти да ме пред светом не називаш „мацо”!

С леве ћу ићи кад се будемо венчали! А ти знаш, мацо, да си ми био други? (Руку подруку, испод кишобрана, излазе са сцене. Остао је само Просјак који, с врећом на глави, чучи крај неког гроба.

Остао је само Просјак који, с врећом на глави, чучи крај неког гроба. Опрезно излазе Манојло и Танаско, с пушкама на готовс.) МАНОЈЛО: Ти га заокружи здесна, ја ћу слева!

— С капетанима мораш ко с малом децом! — Ајмо, полако, госкапетане, полако. Тако, ногу предногу! Само полако! (Излазе. Танаско је заборавио пушку наслоњену на Анђелков гроб. Просјак полако устаје, сумануто се креће по сцени.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

МАРИЈА (одлази; силази у кујну у којој настане потмуо жагор кад она уђе). Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне. Мита готово силом вуче Анђу за собом; пење се, чистећи успут одело и загледајући се; Анђа за њим скрушена).

) ПРИЈАТЕЉИ (се загледају, машу тужно главама. Погледима се договоре и излазе снебивајући се, као убијени, поред Јовче који бесвесно гледа за њима. Свирачи се извлаче преплашени, погурени.

МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени). ТОМА (приметивши слугу у мраку крај степеница): Бежи, ти!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Може депеша сад да стигне — рече не гледајући га. — Сада ни курјаци не излазе из јазбине. — Нека прошета коње до Мораве. Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице.

Тада је сазнала да би је све ове надничарке, које свакога дана с пуним прегачама излазе из њене куће, из зависти изгазиле заједно с хлебом којим их она храни.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ко је још то радио? Ко толико зурио у воду и облаке? Најстарији рибар с чуђењем опази како рибе излазе из воде да поздраве малог чистача, а цветови отварају очи да га виде. — Дечак је чудотворац!

У том титрању му се учини да види како из ораха излазе она малена, живахна бића, скакућу, певају, смеју се. Читаво двориште одјекивало је од њихових звонких гласова,

Целу ноћ није ока склопио. Још двапут му се учини да из ораха излазе мајушна, насмејана деца, да се хватају у коло и плешу. Али, сваки пут кад би ка њима пошао, они би некуда нестајали.

— Још боље ми дошли! — рече старац и помисли: да нису то они које сам видео да излазе из плодова ораха? Није имао храбрости да пита, јер се плашио да и овога пута не ишчезну.

Да се веровало како њихова свирка извлачи пупољке из голих грана? Да звери излазе из шума и камењара и слушају их као затрављене?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Господар Јован јој махне руком у знак поздрава па се умеша међу децу што излазе из школе, и међу студенте Института за стране језике и журно, врло журно, дође до Калемегдана.

Дунава, са свих страна мали парк у облику троугла опкољавају аутомобили у суманутој журби, из аутобуса број 27 и 28 излазе путници и, још слепи за радост, не примећују да ступају у прегршти светлости што се, у тај мах, разносе по небу над

Попа, Васко - КОРА

дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред прозорима одбеглим Дворишта излазе из капија И дуго гледају за нама 5 Ноћима нестаје тама Челичне гране хватају Пролазнике за руке Само непознати

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Ево видиш, синко. За праве астрономе не сматрам оне који, као Хезиод и остали надриастрономи, посматрају излазе и залазе звезда и томе сличне небеске појаве, већ оне који су открили небеске сфере и њихову хармонију, што је,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А зашто жаба нема реп? А пуковник позелени као зелембаћ, очи му се испупче, па излазе из дупља. Слушај, молим те, остави ти мене на миру, разумеш! Молим те као Бога, остави ме на миру.

Па гледајући га како мамуза свога коња, који прелази у галоп и снажно фркће ноздрвама из којих излазе два млаза густе јутарње паре, чух само једну његову реч: — Збогом! Ја му довикнух: — Срећан вам пут!

се жути као и њихови образи, а зими у полуцилиндеру који се сјакти као и њихове ципеле, јер се истом четком дотерују, излазе са женом до Калимегдана, па после обично сврате на које деци вина са ражњићима и црним луком ситно исецканим.

Видо и око утовара и истовара хране на пристаништу постао је тако огроман, да официри и не имађаху више времена да излазе до онога платоа, неколико свега корачаји од пристаништа, а да би могли видети колико је и како изгледа оно наше

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не, не могу више да гледам лица спавајућих. У полусну ми каткад излазе пред очи низови и низови уснулих лица, виђених ко зна гдје и ко зна када, лица блиједих рањеника , лица умирућих, лица

даду или такво тумачење по коме, додуше, испадају зли, безобзирни, цинични, но мужевни и озбиљни, или такво по коме излазе чисти од зле мисли и од кривице, но дјетињасти, наивни, неозбиљни — они без премишљања дају предност оном првом

Људске ријечи и људски страхови долазе и излазе из моде. Колик је удио у мислима и осјећањима негдашњег човјека имала ријеч вук!

— Грозно! Већ слутим да ствар неће изаћи на добро!... — Тако је. Погодили сте. Романи никад не излазе на добро. Кад би имали да изађу на добро, не би било зашто да се пишу.

Између нас и њих лежи нешто премучано, нешто тамно, као умотан леш. * Излазе ми пред очи агоније блиских особа. Још куца, и доста пунано, артерија под кољеном.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. Ђурица пристаде. Легоше да спавају, а њему не излазе из главе загонетне речи Новичине. »Он много зна, а неће сад ништа да ми каже. Неће више ни на посао са мном... тргује!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове;

Ћипико, Иво - Приповетке

—Фала, брате! — пуном душом говоре младоме суцу, а њега та ријеч потресе до у душу. Излазе на улицу, збуњено се гледају, а очи им играју, као да хоће да у се сакупе сву растркану свјетлост изгубљених дана.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

као оквири на сликарскоме платну, па зато можемо сасвим лепо пратити како ликови у „Мосту на Жепи“ улазе у причу и излазе из ње. У причу улазе да би обавили неки задатак, а из ње излазе кад су тај задатак обавили.

У причу улазе да би обавили неки задатак, а из ње излазе кад су тај задатак обавили. Другим речима, везир Јусуф, неимар Италијан, Селим Циганин и писац хронограма присутни су

шири, иза утиска се шири пажња, иза пажње подсвесни живот, сећање на трбушни живот, несвест, вечност, утроба из које излазе вечности, нужда да се нађе још нешто шире од најширега! Реч је најужи отвор на огромном левку.

Серије радова посвећених поетици излазе свуда у свету, а ово је прва посвећена српској књижевности. Да је среће, око ове серије могли би се окупити најбољи

А, ево, прошле године је СКЗ тако штампала Сабрана дела светог Саве. Ове године излазе дела Стефана Првовеначног. Дакле, може и брже и лакше него што се мислило.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (Дари): Стежи палац, Даро! (Гласно.) Да ли је то могуће да је већ потписано? ПЕРА: Идем да их сачекам кад излазе; прочитаћу им са лица указ.

ДАЦА: Положила си је ти чим си проходала! СОЈА: Пас лаје, ветар носи! (Оне излазе у свађи и чим цела гомила буде напољу, те се врата заклопе, чује се врисак и цика и ларма оних који развађају жене.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

госпожу Дафину, он постаје „као неки високо затрпан гроб”; најзад, кад госпожа Дафина утоне у бунило, прво из сандука излазе све оне страхотне причине што их њена помућена свест види.

Петровић, Растко - АФРИКА

Велики проговори, дискусије. Избацујемо дечаке напоље. Пажљиве су, насмешене, али равнодушне и упорне. Излазе, улазе, уистину заборављају да смо ту.

пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим, трупкајући уморно, и већ помало у екстази. Излазе појединачно из круга, и играју, сами за себе, пред већ поцрнелим бубњима. Играчи прљави, ружни, у крпама.

Тако прелазимо у једно веће село — Тафире. Црнци излазе пред међ њима је један наг деран боксерски развијен; црни Давид Микеланђелов. Н.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

“ (Главаш напред, а за њиме Исак, Вук и Радак излазе.) ТРЕЋА СЦЕНА Исто место. Хасан, Ћерим и остали Турци. ХАСАН (гледа за Главашем): Е, чусте л’ Станоја?

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мало доцније пронесоше једнога рањеног војника. Шта је? Гађајући свиње неко га у шуми ранио. Тако је, кад из штаба излазе све само мудре, премудре наредбе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Боље да је изгубио ногу или руку. Пера ни да трепне. Остали излазе из павиљона да се не би гласно смејали... „Кица“ приводи новајлију своме кревету, одмах до Периног, да га услужи

— Пази, богати. Они се рукују!... А-ух! Дошао је ред и на мене. На једној чистини између ровова видим како излазе из својих заклона и наши и бугарски пешаци. Немају оружја... Прилазе један другом. Рукују се. Двојица се загрлили.

Запитао сам командира. — Њихова стражарећа одељења излазе ноћу, и бацају бомбе на нашу објавницу. Дању их нема. — Зашто?

Била је поноћ и петнаест минута. Још као дете слушао сам да се ово време назива „глуво доба“, кад излазе мртваци. А многи ће од ових кроз који час лежати мртви.

Мислио сам о томе и враћао се, кад угледах да из једне радње излазе њих двоје и иду мени у сусрет. Застао сам одмах пред једном трговином и посматрао излог. Али ништа видео нисам.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ја?.. Твоја те кћи прогонила!... (Јелисавета на једна врата, кнез Ђурђе, владика и остали на друга врата излазе.) ВУЈО: Буди бог с нама!... А волијах погинут, но чуват вјештице... Па онда како ме жље погледа?...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице. А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака,

Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице. А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина,

На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију. И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. А више њих њихови млађи стоје.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Православни ту држе саборе, а муслимани тефериче. Изузетно муслимани на ова места излазе и женски и мушки (Ст. Димитријевић).

ЗАНОВЕТ Геіѕѕклее (цyтіѕуѕ цапітатуѕ). Зановет. Може бити апотропајон. У Црној Гори жене, кад ноћу излазе изван куће, упале з., »јер она чува од невидљиве наудбе« (цитат у С. Тројановић, Ватра, 238).

утук против подземних демона (који »у глухо доба ноћи« — у облику »црних људи«, па »црних паса« и опет »црних људи« — излазе из гробова да новог мртваца »напухају, да постане лорко«). Паприка. У сну јести п.

Тамјан. Употребљава се и у врачању за подстицање плодности: у Буџаку, на Бадње вече, »излазе у воћњаке и врте рупе у воћкама које прошле године нису дале род, и у њих стављају помало тамјана, с уверењем да ће од

, 270). У Лесковачкој Морави — то је занимљива појединост — »кад спровод иде кроз махале, излазе жене на капије и нокте чачкају црним трном«, који затим баце у правцу мртваца; понегде »жене држе том приликом т.

»симбол везе између света природног и натприродног, живих и мртвих« — као и у »причи о зеленој деци из Вулпита која излазе из рупе у земљи и хране се искључиво бобом« (Схірлеy Тоулѕон, Тхе Wінтер Солѕтіце, Лондон, 1981, 72).

Ћипико, Иво - Пауци

нагрђено, лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека. Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури ...

Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће. Бесвјесно пратијаше их издаље. Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Гледао сам их док послушно седлају коње, припасују оружје, узјахују и излазе на капију. Присећао сам се свих битака у којима смо били заједно и грло се стезало при помисли да их живе никада више

ови се поређали око моје постење плачевних лица као низови црних врана, мешкоље се у тескобној одаји, улазе и излазе на врховима прстију, погледају се да би један код другога, ако већ не могу на мени, видели знаке смрти, јер се моје

руком засечена, над питому увалу звану Мрки до, где пребивају апиште, ситна, погана створења, која у глуво доба ноћи излазе на раскрсницу друмова, заскачу на леђа усамљених пролазника и терају их галопом преко поља, трстика и врбака крај

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

поштовани учитељ Платон имао је о томе чудне појмове: он није хтео да за праве астрономе призна оне који посматрају излазе и залазе звезда, но само оне који су увидели хармонију васионе.

хладу се држе и предавања; ова су, изгледа, баш довршена, јер кроз главну капију Музеума, која гледа у Канопску улицу, излазе студенти. Наступио је подневни одмор, и дворишта се испразнила.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Тај тутањ, та бука, тај тресак, то треперење и вртење, е, мало је рећи земљотрес. Неке гвоздене шипке једнако излазе из неког ваљка, и пружају се као живе, као неки дуги прсти. А увуку се, а истуре се.

— Ма имам и ја касицу, али што метнем, опет истресем. Само пуцнем прстом, а моје крајцаре ме познају, и одмах излазе. Павле седмошколац био је већ, како су другови говорили: „истурена личност”.

Теже је у таквим часовима здравима него оном што се с душом бори. Све један другог заваркујући, дохватају се врата и излазе и доктори и болничари и пријатељи. Павле добио јак напад главобоље и лежи у хотелу.

Жене с лупусом лепо излазе у свет, под густим велом... Добро је ово, засада. Али кад се више разједе, мораћу се зазидати у ову кућу, у моју драгу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Наиђосмо на стрмени камењар, засут снегом. Војници трчећи излазе, да им коњи не би застајали. Али са неких коња спада самар.

У ПЛАНИНАМА Онако избледели, помодрели и погурени, изгледали су људи као тешки болесници, који сада први пут излазе на светлост дана. Нарогушени стоје поред ватре, не би ли повратили снагу.

Прилази обали луксузни моторни чамац и излазе марински официри. Сликају нас... За тај свет ми смо заиста чудо невиђено. Потпуковник Петар разговара са њима.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Пружио корак бостанџија, могао би с ветром да почне трку, а Софронија никако да стигне. Већ из бостана излазе и хватају се житног поља, а Софроније стално испред њега. »Гле, он то к реци хита!« — помисли Старац.

Откуда сада овде? Уштину се Радан за подлактицу: можда му се пукотина, ипак, привиђа? Једино у лудим сновима излазе човечуљци из зидова, клањају се и кажу: — Звао си ме? Радана низ леђа као да неко прели леденом водом.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек. Од једа кида бројанице, те расута зрна прскају по соби и окнима прозорским.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1910. УГЉАРИ Све један по један, уморан и бедан, Излазе из гротла, у прљавој раси, Што су за њих дуги у подземљу часи Откали од праха угља...

И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде У моје драге дом. Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек. Ја јурим уз завој скала уз оштрих мамуза звек.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

занимљиво — у свакој од поменутих ситуација тражи савет и помоћ од Шарца, који одиста веома паметно и храбро налази излазе из свих тешкоћа.

На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, још је на њем љепше одијело; на Вулићу, брату Милићеву, на глави му чекркли-челенка, баш

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Сад пастири и чобани с чордом на пашу излазе, спраљајући дипле и свирале, да узалуд седећи у хладу под листатим дрвљем, зглашају се с хубавом свирњом.

И рибари тање огледају и чисте их, Те мреже за ловљење спраљају. Сад већ и драгопослене пчеле из кошница излазе, своју мудрост указујући им; по цвећу свуда облећу тражећи медену сласт, те једне праве сатове, пуне ш њима кошнице, а

А да није био у тамници, то не би ни цар, фараон, за њега знао, ни би преда се звао да му снове прокаже нашто излазе, нити би могао иначе оно царско господство достати да буде први до цара везир и над свом оном земљом заповедник.

И на што ли ове беседе излазе? Каде која злоба и пизма каримна једнако усели се међу људе, и међу свештеници, онда духовни кораб, света црква,

« А луди дурма унутра врве; једни излазе, други пак улазе. Дигох се опет с онога ми места, примешах се с људма, пођох тамо слободно и мирно.

Мисао је у туги горка и незауставна. Не по роду свакад јунаци на гласу врсни и бољари поштени излазе! Хвалилац злу, горе мука подпада паче злочинца. Сит гладну не верује, ни пијан трезна почитује.

Лише, што су неке господске, страшљиве с прећњом речи; много се баве о њима, право их дознати нашто излазе. Зато ти почесто Христос к народу с приповешћу мешаше своје учење.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе. Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан, и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности