Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Бајаги, не знате! Ви не знате! — А откуд и да знам! Откако ми је човек от’шо’о по вашарима, слабо вам и излазим... па тако ништа и не знам. — Верујем, верујем... бо’ме поп Ћира вам и неће доћи да се пофали...
Африка
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по
расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову голу округлу просторију, излазим у сеоца које је одмах око нас. Потпуна помрчина чим изиђем из осветљеног круга наших лампи против олује.
провизије, јер једем сваку црначку храну и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш излазим из дизентерије од које се овде умире!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Да, само то! И АГЕНТ: Дозволите, ко је први опазио? ПАВЛЕ: Ја се најраније будим у кући, посао ми је такав, излазим рано на грађевину – дакле, прошао сам овуда и случајно ми је пало у очи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тражим већ годинама ту страшно важну реч кора би ме спасила, а не могу никако да је нађем, па излазим да је тражим по улицама. Пре тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао поштом?
—Свеједно ми је... — казала је Азра. — Не излазим често увече. Презирао је велико светско братство интелектуалаца-гастронома, који су се попут риба пирана обрушавали
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зато тада ни из собе не излазим. Не да се бојим ње, њене грдње, него тешко би ми падао тада онај њен плачљиви прекор лица, кад би ме где једва нашла,
Лалић, Иван В. - ПИСМО
као црно сунце, квазар Невидљив оку на близину свиклом, У корењу је стабла што је никло у завет што означава и значи: Излазим свако јутро као Лазар. (3.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Излазим на терасу која гледа право на стари Париз, доле испод мене су Јелисејска поља, и уопште, све осветљено, све као фол фра
Није код куће! Поново петобанак и Оливерин број: „Извини, срце, али управо излазим на вечеру!“ Ништа, ништа, само ти фурај! Ко је трећи? Нема га. Тако вам је то!
кроз кујну, мислим, јер ћу бити нешто као зверка, па ће ме келнери и главни кувар обожавати и терати да непрестано излазим кроз њихову кујну; изаћи ћу, дакле, пре њих и упалити мотор својих кола, као баш тада и ја идем у град, мислим, да се
Осећам да сам ту сувишна и излазим из собе на врховима прстију. ГЛАВА XВИИИ Историја неколико удара који су потресли Анину породицу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Довиђења, и хвала што ме нисте отерали. — Надамо се да ћете опет доћи. — Хвала, волео бих и сâм. Излазим лагано из града навише. Свитци лете између маслина које бацају велику сенку.
И мора бити човек или жена који умиру; јер се иначе не виче овако, људски и механички, и телом и духом, силовито. Излазим из чамца, идем лагано уз обалу, у томе правцу. Мислим: Како не потрче сви онамо!
Не, нисам о томе мислио, никако о томе. Доцкан је, страшно је доцкан!“ Дижем се, враћам се лагано између кућа, не излазим испред њих на језеро, јер са њега бије хладноћа. Идем да легнем: сутра треба рано устати.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Затим ми показује пут у ађутантуру и идем на вечеру. Пре вечере, излазим на рапорт команданту, принцу, и представљам се онако како се у аустријској војсци представљају.
У Сан Вито, сутрадан, излазим на рапорт, оном мајору. Он се смеје и каже да сам био послат погрешно. Вели, мој распоред је извршило Министарство у
И „Хербстаустеллунг“ је пун слика. Ипак, многи су уметници отишли. Отаџбина не може да плаћа. Излазим из тих великих дворана и примећујем да су увек исти само скретничари трамваја, на ниским клупицама под којима држе
Тако је бескрајан, а тако је лак, као да је сазидан од карата. Излазим на свој најмилији мост; он је сав мокар. Давно некад, био је често крвав.
Звона, што брује у звоницима, смирују се, на црним балванима, као велике тичурине у кавезу. Блед и уморан излазим из цркве, осећам како дрхтим, и смешим се. Проводим три вечери, живећи у мрачним улицама, крај тих цркава.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Законе и ову државу ја сам стварао, ти си само слуга. Кад сви моји сељаци буду пуштени на слободу, онда ја, последњи, излазим. Аћим отвори врата и викну: — Еј, пандуру! Води ме у апсу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али ако и на њу распростирете своје свето посланичко право, онда... онда се покоравам и излазим у ходник. Дугачка фигура мога старог школског друга, који ми пружи руку, уозбиљи се усиљено: — Ти знаш да ја, као
Петровић, Растко - АФРИКА
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по
расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову голу округлу просторију, излазим у сеоца које је одмах око нас. Потпуна помрчина чим изиђем из осветљеног круга наших лампи против олује.
провизије, јер једем сваку црначку храну и пијем сваку могућу течност и воду, што вама не препоручујем, јер сада баш излазим из дизентерије од које се овде умире!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Боже како сам узбуђена! (Чита.) „Стигао сам, налазим се у хотел Европи, соба бр. 4, и не излазим нигде док ми ти не јавиш. Чак ни газди од хотела нисам хтео рећи своје име да не би ствар одао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је Доротеј. Устајем. Излазим на терасу. Удишем пуним плућима влажни ноћни ваздух. Замрли су сви звуци. На истоку се лагано диже зора.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па замишљен сам, а плах, И не знам, којим правцем из смрти: нисам ли увек Онако јак ...! Из једног судара возова излазим, Окрвављен мало ево, као први зорин зрак, И смејем се: на девојку неку, што погибе.