Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Осташе наша кола и богажја, а ми сами у чамцу пређемо у Могиљев у карантин. Тек ми излазимо из чамца, а дотрча пет молдовански̓ момака на коњима онамо на обалу, вичу и питају: „Где су ови људи чија је ова
Само повика: „Бежите, ето озго Турака!” а ми натраг, уђемо у скелу и на десни брег излазимо. Дотрчаше турски брзокоњици напред, повикаше: „Еј, дај лађу, дај лађу!
Дођемо на Думачу у Тополик с нашом војском, почистисМо онај немачки шанац, чувамо, а војска по Тополику око Думаче. Излазимо око Шапца до баира, дођу Турци, бијемо се по пољу, а кад Турци умноже топовима на нас, а ми се опет уклонимо.
Африка
које пролази, без лепоте, без елеганције, дроњаво и прљаво, не може се ни поредити са оним што сам видео у Триполису. Излазимо на једну чистину њива и поља између квартова, одакле се види пруга Океана и велики бели Сидибенашер, манастир марабута
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пашенози, пунци, таште и свекрве, суседи; послужитељи који су нас гледали како улазимо мали, мањи од макова зрна, а излазимо из школа велики, и не приметивши да стоје у капијама гимназија и факултета, сви они железничари и непознати војници
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сем плетива и шивења ништа друго пред осталима није узимала да ради. И сви су се чудили како ми излазимо на крај. Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Грицкамо семенке и излазимо из дворане ридајући. Јао, што сте ми сви досадни! Живим у једној крајње досадној фамилији! — Посматрам те последњих
— запањих се. — Па због тога — одговори ми доктор чисте филозофије што је то јаче од њега! Мислим, то коло... Излазимо из „мерџе“ и хватамо се за руке, па док то проклето коло дрнда и трешти, ми играмо „двојац“.
Стална музејска температура, влажност ваздуха и све што уз то фура! „Откад је Нена порасла, много више излазимо“; каже четврта вештица. „Јесте ли били у хотелу 'Југославија'? Врло је пријатно, И јефтино.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Једно поподне видесмо свог бога како силази да се купа с нама, ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о њега који је некад био страшан сада тром пружа нам руке и пита гласом смерним
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом. — Јесте... да... нарочито је мени за земљопис... — Хоћете шљива?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Нађиде ми оне комовице, да држим! ЈАГОДА: Треба да се нађем с вереником, чекаће ме на углу Кондине, излазимо на неку вечеру, са таксијем! А пре тога морам још и на станицу, шаље ми цимерка пакет са гардеробом!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
поистоветила се с њом). Из прве рођењем излазимо у свет, да би нас друга, мрачна мајка, на крају прогутала. Улазак у ову другу песник је изричито назвао повратком оној
Петровић, Растко - АФРИКА
које пролази, без лепоте, без елеганције, дроњаво и прљаво, не може се ни поредити са оним што сам видео у Триполису. Излазимо на једну чистину њива и поља између квартова, одакле се види пруга Океана и велики бели Сидибенашер, манастир марабута
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Зашто ће вам те ципеле? — Да се не чује, и да се не бисмо клизали. Ми сада излазимо изван рова. Слушао сам некада како глумци пред излазак на бину осећају извесно узнемирење. Неки се чак и крсте.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онај коњички капетан већ скинуо чизме и оставио пред врата, да му их очисте. А ми се на брзу руку пакујемо и излазимо, не знајући куда сад. Трупе долазе са разних страна.