Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Часови су стали И нали укроћени над понором. Да ли Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји Одбегла свест мутним излазом у н и г д е? О пустињо најсличнија сунцу има ли игде Финијег песка успаваног срцем и бескрајем!