Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(ЛМС, 1860, књ. 102, бр. 110) Чиниоци развоја а) Наслеђе — Ђе ће крушка но од крушку? (Вук, 1254) — Ђе је сова излегла сокола? (Вук, 1187) — Из вране што испане, тешко соко постане. (Вук, бр. 1597) — Од зле птице — зло и пиле. (М. М.
особине се неминовно преносе на децу, те је стога суштинска природа детета одређена наследним факторима („Ђе је сова излегла сокола?“; „Из сваког пања не може се светац истесати“; „Какво семе онакиј и плод“).
). У пословицама је такође јасно испољено схватање о важности овог фактора за развој детета. („Ђе је сова излегла сокола?“; „Какво семе онакиј и плод“).
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Док је човек здрав, и вода му је слатка. — Дошло вријеме да се море у ријеку дави. — Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Ти сад видиш каква би се шкандала излегла кад би ти одбија! Зато сам, брате и дошâ! Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода... — Та већ разумим!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Објасни! — био је упоран Вођа јата. Сребрни галеб је ћутао и одлазио, увек се изнова враћајући, све док мајка није излегла нове птиће. Опет их је било троје, а расли су као из воде.