Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко... Учини се Петру да из воде излете и паде на насип. Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте...
Једно јутро, баш кад беше зајмила овце да истера на попас, а Живан излете из куће, па се продера: — Чујеш ти, море, Радојка! — Чујем, тајо! — одговори она полако, а нешто претрну.
— викну Пурко. Ћебо у оној хитњи не погоди да га залије баш у уста, него га поли по лицу. У тај мах излете вампиру из уста прамичак некаке маглице — сушти лептир и одлете некуд. — Их, утече лептирак! — повикаше многи.
— Избуди чељад!... Бежи, бежи! И сви троје побегоше, што игда могу, на вратнице... Док, ништа ти бог не даде, излете Живан пред кућу, па подвикну: — Лопови! Пушку амо! Не дај! За њим испадоше још двојица из куће. Груну једна пушка.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не брини! Завадићу их онако исто као што ти завади... Опет нешто шушну. Чу се чак и топот хода човечјег... Турчин излете напоље. Истрчаше и пандури. Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ја ћу да видим, из језиве сене Кад излете бела распевана јата, И како је слична та срећа из блата Богињи рођеној из сунчане пене.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Само викне: »Држ’те се, господари!« па кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излете к’о да никад није ни био у коли! Е, то му, ето, баш не ваља!
ради ње да заборави и отера своју венчану жену и њу да узме — дохвати левча од оних кола њихову левчу, и фрау Габриела излете из кола тако лако к’о какав лак перјан јастук, и тако постаде невина жртва раније мржње.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
“ Они још у већи смех. Он излете напоље и поче да бежи од њих једнако метанишући, крстећи се, певајући уплашено ту своју Св. Петку...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Па, ма била Алка само на један дан, један сат затворена, задовољна сам. Мица то рече, излете напоље, па дозивље комшиницу да јој каже како ће Алка бити затворена и да ће тепсија стати сто форината.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али се остале кошнице изврнуше, па пчеле излете из кошница и мало ко остаде, да га нису изуједале. А ви сте, курве, тражили, од Вука, да пронађе ко преврну кошнице.
Варвара га тада спази. Она је цикнула, радосно, па излете на врата, пре него што су, остали, могли да запитају: шта је? Није стала ни на доксату, на балустради.
Ђе ти је муж!“ Ана је прва истрчала за Варваром, кад Варвара излете. Она је видела те пољупце. Стаде пренеражено. За њом изиђоше и Петар и Ђурђе, иако нису знали шта се зби.
Ђурђа је то толико пренеразило да за тренут остаде занемео, а затим, одмахнув руком, излете на врата. А ваљда да би изразио своје мишљење, о женама, и браку, залупи врата, тако, да се све тресло.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
а четврти рањен ужасно јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. Сад су спасени. Два кочијаша су лако рањена.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сав модар, он је дрхтао, али лак од неких хладних тица које су хтеле да му излете из тела. Чинило му се, простртом на једном ћилиму, да не треба да се миче, јер по њему још теку обе обале, тршчаци,
Тресла је рукама, бледа у лицу као креч, разрогачених очију и разјапљених уста, из којих ипак нису могле да излете речи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— и клис одлети чак преко улице, у Бајчетића двориште. – Шта је, бре? — излете пред нас Бајчетић, озбиљан човек, политичар.— Умало ми не разбисте шофершајбну! Шта то радите? – Играмо клиса...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
У забавни део убрајао би излете у природу. Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Ма залуд је, већ га неста. И пред дворе он излете, Ма ту стаде, даље не те. На све стране плао гледа, Кô некога да изгледа.
“ Ово рече, те пушку спопаде, Под пазуо рану ми зададе, И зрно ми на плећа излете, Ал' ми срцу не учини штете; Врела крвца из ране покуља, Ја на седлу малко се заљуља.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он гурну силно врата и уђе. Ти се одједном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. — Не, Николо! Сладак, мили Николо, не улази!
У том снашка Паса запева силно. Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух! — хукну и сав дуван излете из цигаре, оста му само папир на уснама. Диже се. — Миле... — а не може да говори — кажи, капу... шињел, момак нека...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и слушаш, па иди и уби ону змију шестокрилку, те спаси тичиће који су сад у гнијезду, и који би требали за који дан да излете, па те ето срећна цијелога твога вијека.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Долазе сваке године. Дођу само на неколико дана, лове по језеру, прелазе моторним чамцима на обалу а оданде праве излете аутомобилима. 3атим скоро истога дана сви оду; али за то време имамо посла од ујутру до увече.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом.
— Прекините паљбу, побисте наше! — излете из кукуруза један пешак. — Ура, ура! — разлежу се повици наших пешака из даљине, и батерије замукоше.
— Откачите предњаке, спрема за паљбу! — викну командант. Шесторна запрега са предњаком одлепи се, у трку излете на насип и сручи се у онај пакао на прелазу, газећи све пред собом.
Скинем блузу и решим се да их потаманим... Кад припуцаше пушке. Командир излете из рупе и одмах поче да командује. Ја онако у кошуљи, са блузом у руци, притрчим топу.
Јеси ли разумео? — Разумем! — наредник тресну налево-круг, и сав црвен излете из канцеларије. „Баш сад пред унапређење да ми се то деси!
— Разумем, госпо’н наредниче! — Одлази! — Разумем, госпо’н наредниче! — Звецнуше мамузе и каплар излете из шатора, па се упути право земуници где су били стражари... Не љути се на наредника што је добио батине.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Стојане!... Стојане!... у помоћ, потрчи!... врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту. Стојан утрча у собу, и она оде за њим.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ето, тако ми чинимо заједничке излете у поље и уопште кад год остављамо варош — то чинимо сви заједно. Тако нам се даје прилика, да је сваки државни
се до скора тако веселио, певао са друговима без престанка, играо боље од свију њих, смишљао и састављао највеселије излете и пијанке, на којима је био душа забаве...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мати јој као да предосети. Брзо из собе излете. — Софке, ако није он! Софка застаде. Није могла да верује. Неће ваљда толико ићи далеко да, доводећи купца и
Али на то, као одговор, чу се само ломљење сигурно трпезе, прозора. И то тако страшно, да ашчика, унезверена, излете са запрепашћеним узвиком: „Куку“, које би угушено још јачим прскањем прозора, не само стакла него и ћерчива, гажењем
када му пољуби скрштене руке, оне његове кратке, дебеле руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим? па понови гласније: — Женим се! — Само то? — излете Аћиму, па се још више збуни, и уплаши, и обрадова, и још више уплаши од радости.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно. Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете девојчици на длан.
девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи, али чим уђе у своју кућу, из уста јој само излете: — Видела сам Татагину децу! — Кога си видела? — мајка у чуду рашири очи. Девојчица пребледе. — Не могу да кажем!
— стари чаробњак подиже палицу, а шаранчић осети како постаје прозрачан и лаган. Река се, наједном, раствори и он излете, а за њим излете читаво јато рибица претворених у водене цветове.
Река се, наједном, раствори и он излете, а за њим излете читаво јато рибица претворених у водене цветове. Све до сутона лепршали су водени цветови над притихлим водама реке
Мајка у муци саже главу. — Видећеш! — понови дечак. — Долазиће да уче од мене! — дечак излете из куће и поче се пењати уз литицу. Мајка је с муком задржавала крик. »Шта ако се суноврати?
А у Врту ружа. Једна једина. Златна. Очаран, дечак се саже и пољуби ружу, а из не излете Златна птица, сва блистава. Дечак задрхта. »Да би се До песме дошло, требало би убити птицу!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, узвикну Глаукос, који чучаше поред ногу свога учитеља, па поцрвене до ушију због тог узвика који му несвесно излете из уста. Питагора га помилова по црној коси. „Драго моје дете!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и слушаш, па иди и уби ону змију шестокрилку, те спаси тичиће који су сад у гнијезду, и који би требали за који дан да излете, па те ето срећна цијелога твога вијека.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Онда сам инстинктивно кренуо да правим излете изван граница малога света који сам познавао и угледао сам нове призоре.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па кад млади нарасту, излете из гнијезда, и нестане их — бог зна куда, далеко преко мора... Зар они послије питају куд им је мајка?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наравно. Утом излете пред нас један ордонанс, који нам објасни где је заклон команданта батаљона. Није било далеко. Сјурисмо се код њега.
А она четворица још се нису вратили. — Трчи до пешака док нису отишли. Он излете као мачка и погурен отрча. Наскоро су се вратили са сандуцима муниције које су нашли код пешака.
Четници већ пуне пушке и намичу на леђа ранчеве. Из бугарских ровова излете један обузет безумним страхом. Наши припуцаше. Он диже руке увис и паде.
— Побиће нас наша артиљерија... Кроз ров се разлеже жагор. Људи су приправни на скок. Из бугарских ровова излете нечија рука. Чује се неко брујање, и кроз тресак граната заори се песма: Спрем’те се, спрем’те, четници.
— Сад је под креветом... — Побеже! Ларма се преноси на супротни крај павиљона, неко отвори врата и псето излете скичући. Наскоро се павиљон умири. Чује се само уздах реуматичнога пуковника и снажно дисање младих потпоручника.
— Удри! — наређивао је одлучно. — А ти гледај горе и ништа не брини. Граната излете и труну у бугарске ровове, као да је тамо треснуо гром. Коста се насмеја. — Шта велиш?...
— Море... било би свашта. Слушајте само... Она нешто одговори. Ах, била је изванредна. Из моје земунице излете тада један коњички поручник, који је по казни премештен у пешачко митраљеско одељење. Зовем га „Гроф“.
Сутрадан, када смо се састали, ишли смо у Саснаж, место за излете у близини Гренобла. Стигли смо тамо трамвајем. Пахуљице сувога снега вејале су.
— Ипак, лепше је име Гастон него Драгиша... Гастон! — Али ви сте лепши! — излете јој готово несвесно, онда се чисто трже и окрете главу на другу страну. — Хвала на комплименту!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Бије пандуре ногом у задњицу и избацује их тако. Овом приликом и један од грађана, Спаса, нађе се ту некако, те и он излете ударен ногом.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— У недељу пијење — одговара јој, а ова не може да се уздржи од бола, радости, излете из собе. Зове бабу. Баба, као увек, мирна, строга, улази. — Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се.
— Шта јој је? И не хте да сиђе, ни да види. Само чуо како она из куће излете. За њом брат му са свећом, да она где у мраку не натрапа, спотакне се. Она је била чисто луда, без свести.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али кад су завукли чеп од бомбе у цев и топ потпалили, огромна бомба излете, изви се у висину и, њихајући се полете прво брзо па онда све спорије, док се не изокрену и вратоломном брзином крете
И једна мисао, која је дотле подсвесно тињала, под утицајем овога пуцња излете са наших усана као крик: зар опет!... ПОКРЕТ Било је то јула месеца, хиљаду деветсто шеснаесте године, када је
“ — Људи... знате ли, када ми ркне ону иглу одостраг, све ми светлаци излете пред очи. Ево већ десет дана нити могу да лежим на леђима, а још мање да седим. — А, а, а, шта би... а, као...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Нешто за одело или нешто за јело? — пришуња се корњача Белутку, загризе, али ни комадић не одвали, а зуб јој излете из главе. — Не би се рекло да је укусан! — закључи и одгега, постиђена. — Потребна су ту мало већа уста!
Младић хтеде да се окрене и нареди му нека престане с шегачењем, али му из грла излете некакав отегнут звук који никако није хтео да се претвори у речи, већ је све више личио на блејање. »Шта ћу сад?