Африка
Птице су се мењале, наилазили смо на рибе које излећу из мирног, зеленог или азурног мора, а покоји брод, који је пролазио хоризонтом, био је за нас — догађај!
пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које наше очи не виде.
нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг рефлекторов, врте се у њему са препуним корпама и излећу као у игри мушица око светиљки. Пучина 6,00 над Екватором.
Небо је пуно црних птица. Оне улећу слободно у моју собу која је ваљда до јуче била њина, ударају крилима о зидове, и излећу опет пут плавила.
У овој последњој он страшно виче на некога, а онда видим две-три наге жене како излећу оданде и беже преко дворишта; за њима видим Фонтенову ногу која се још баца за њима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Из кућерака су, за хусарима, истрчавала деца, гола, голуждрава, боса, али и безбројна, као што челе излећу, из челињака. А што се тиче ушоравања Махале, кућерци у њој били су, још увек, раштркани, испод багрења, или на гомили.
на кафану, на коцкарницу, у суседној дворани, на жене у огледалу, као да су све то неке шарене тице, које улећу, излећу, а само се за тренут пред њим лепршају.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Враћају се касно пијани станари, из отпадака излећу преплашене мачке, кћери ноћних пролаза, нека будала увек је палила светло или псовала одозго са степеништа у тами.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Из тог перја, наравно, излећу на све четири стране упаничени мољци. Онако, са везаном краватом, кеве ми, више личи на шефа сале него на себе самог.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То горко небо јутарњих језа, боје дивљих голубова што излећу из дугог сна. Небо са игром буктиња увече и непомичном, смртоносном, хладноћом звезда, ноћу, чистих као крупне пахуље
А сузан поглед младе мајке, слаб, као ружа у ћупу железном. Са жена плодних, пијаних винограда, из којих јастребови излећу у јесен, наша би тела, голубови бели, у бескрај, без жалости, ишчезла.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда се упали камен и очи му се угасе. Само закратко. Муве излећу из углова, зазује гласно, па се уплету у паучину што виси са таванице, отежала од прашине; муве се батргају, зуцкају,
Неки су казивали да у глуво доба по утринама из земље излећу златне пчеле. Грешне жене које би нагазиле на златне жишке остајале би без порода.
Попа, Васко - КОРА
изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију излећу Кад надалеко нема ниједног ловца Твоји дланови обасјавају Наше две замишљене грудве земље Кад сунце касни 21 Руке
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и у осећану како тај дах божанске чистоте прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како излећу из густих, високих шума и слећу на зелене, цветне обале вода.
Краков, Станислав - КРИЛА
Опијене дивљом жеђу за убијањем и клањем тамне сенке се усправиле. Из замахнутих руку излећу запаљене кугле, које описују криве усијане пруге у лету. А пред жицама пламен, тресак, урлик. И лешеви се гомилају.
Душко је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици дима, а испод којих увек понеко погине. Зажелео је опојности када се погурен јури у фијуку зрна.
Петровић, Растко - АФРИКА
Птице су се мењале, наилазили смо на рибе које излећу из мирног, зеленог или азурног мора, а покоји брод, који је пролазио хоризонтом, био је за нас — догађај!
пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које наше очи не виде.
нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг рефлекторов, врте се у њему са препуним корпама и излећу као у игри мушица око светиљки. Пучина 6,00 над Екватором.
Небо је пуно црних птица. Оне улећу слободно у моју собу која је ваљда до јуче била њина, ударају крилима о зидове, и излећу опет пут плавила.
У овој последњој он страшно виче на некога, а онда видим две-три наге жене како излећу оданде и беже преко дворишта; за њима видим Фонтенову ногу која се још баца за њима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
осме строфе Владисављевић је дописао следеће две потпуно нове, сасвим орфелиновске: И пчелице из кошница сада излећу, и падају по травица и раном цвећу. Мед и восак сабирају, дивно саће сочињају. о златоје пролеће!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Из берберница већ сваки час излећу шегрти враћајући се са полићима ракије које носе гостима што, поређани, чекају на ред бријања, не могући да се одвоје
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стада се одмарају на паши, дрвље и биље зелени, тице излећу из својих гнезда, а њихова крила славе тебе... Ти си, Сунце, створило годишња доба, зимску хладноћу и летњу врућину.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И ноћ. Ноћ настаде савршени мрак, А кроз варнице што из димњака бију, - Из киклоповог ока излећу звезде, и он њима обавијен бежи јак Кроз Тракију, Бесарабију и Унгарију; ноћ Да л' лети мој воз?