Милићевић, Вук - Беспуће
који својом крепкошћу и пуноћом презираше и исмијаваше смрт, спровод не унашаше нимало жалости до једног непријатног и излишног несклада. То је био погреб његовог оца.
се да га назове једним именом, и преврташе га, испитујући, са свију страна, не вјерујући ничему и бојећи се обмане и излишног варања самога себе. „И зашто то баш сада долази?“ питао се.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
који, по теби, није достојан да прими топломер из њене руке, а коме она, својеручно, свакога јутра приноси кашичицу излишног лека дрхтавим, страсним уснама.
— Би ли ви, кажем... је л’ те, тако налазим да треба... без великог, излишног увода. И кажем и ово: ви сте паметни, а ја нисам балавац... да ли ме можете правилно разумети? — Још како! Још како!