Употреба речи излијеће у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

и њега боли ударање ледених зрна, да и њега пржи суша и изгара припека, да хлепти као спржена поља за једном кишом, да излијеће пред кућу и да дуго погледа у небо, глатко, плаво и без облака, са којега се просипа огањ.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

се, не мртав у дословном, физичком смислу; јер тада, баш напротив, стрелица с необично јаким електричним набојем излијеће из нас право увис и губи се нашем оку у проријетким висинама, као одбјегао балон.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

црнијех Арапа: Арап ђевер, стари сват Арапин, а Арапин црни младожења; скаче пуста под њим бедевија, испод ногу камен излијеће, те разбија хане и дућане. Кад су били испред Новог хана, онда Арап сам себе говори: „Боже мили, чуда великога!

Да је коме погледати било кад усједе ђаво на ђавола: горски хајдук на б̓јесна ђогата! Испод ногу камен излијеће, те он туче хане и дућане. Говориле младе Сарајлије: „Боже мили, чуда великога! Сретња ти је Џафербеговица!

Нагна коња низ чаршију млада, удара га десном бакрачлијом: колико ми скаче полагано, испод ногу камен излијеће, на дућане туче базерђане, — докле дође побратиму своме, побратиму, бемберу Михату, па је њему била бесједила: „О

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Смијаће ми се читава чета што сам стругнуо. Почекао је још мало, а кад земља поче поново да излијеће испод стијене, он узе повећи камен и хитну га у јаругу. Камен звекну о саму ивицу стијене и распрсну се као бомба.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности