Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти и то што ће доћи на свет, једини сте ми. добро, ето, то за тестамент сам имао да ти кажем — дубоко, изломљено хукну. И воћка се калеми, па рађа и живи, помисли. У стаји њишти кобила.
сисама, које је брадом волео да милује и гњечи, очајан што нису живе лубенице меса, док је она кроз нос јаукала, изломљено, кмекаво. Зато је он цикнуо од радости кад је видео Симку с набреклим недрима и рекао себи „то је моја снаја!
“ „Истерај.“ Босим табаном орао је по њеним припијеним листовима да се ужлеби између њих. Кроз његово изломљено дахтање чула је Ђорђеве претње „све ћу да запалим“, хтела да се сакрије у Толино грло и чупала му косу.