Употреба речи излудела у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Плачући, вриштећи, изнемогла, излудела, виде тад, пред собом, бео, широк пут, који се спуштао у село, али до којег није могла да допре.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Тако ти је то, мој Чарли! Осећам се као унутрашњи емигрант или тако некако; да ми није тебе, Чарли, сасвим бих излудела, не бих имала с ким да изменим мисли, не би имао ко да ме тако, тако паметно гледа — још једну шољу млека, Чарли? О!

Максимално! Егзалтирани спикер описује сликовито новогодишње расположење. Већ сам излудела од оне исте истицијате реченице коју чујем сваког тридесет и првог: „Главни град Југославије, Београд, дочекао је

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Да знаш, није ни ружан. Дете би било лепо и крупно“, шапутала јој мајка у само лице. „Ти си излудела!“ с гађењем се одмакла од њеног даха.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

да никога више не видим, не чујем, па ни саму тебе, ни оца, да би бар онда овде сама, пуста, затворена што пре умрла, излудела и свршила. (Разјарено, унезверено иде по соби.) Ох! Ово је страшно!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности