Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. В Језера сува - небо измакнуто. За тугин брег ми црно сунце седне. (Због сваке речи покајем се љуто.
Језера сува - небо измакнуто. Нутрину крпим - гушим се од људи: у мутљаг-телу она дршће, луди, а прашник њен се жути изасуто.
Да савест смирим, гукнуло би вече а радост била и мртвòрођенче. Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку звер је, женица уз мужа, уз крда стада.