Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђуко се посади у кола према капетану. — Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод... Ти већ знаш...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као да је пред њом њена рођена снаја, такав је тачно изгледао тај страшни поглед који је давио. Они то опазише па се измакоше.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они се измакоше ка Цаврату, гдје бјеше већ стигла велика војска и њихов нови, велики заповједник... како се оно зваше, Стијепо?
Уђоше један за другим: архимандрит, Јосиф и ђакон. Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше. Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и прими благослов.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица стајаше уз њих, погледајући у страну, и опет јој не измакоше оку презриви погледи, које јој упућиваху другарице њене, остале учитељице.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
сврши, онда министри, са љубазним осмехом на лицу, с понизношћу приђоше странцу, руковаше се редом, па се остали измакоше и стадоше гологлави с приклоњеним главама, а министар председник узе његов куфер у наручје, с неким страхопоштовањем,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Камо виђело!“ Она два странца украј кревета, препадоше се од тога громкога гласа, а у помрчини, те се измакоше. „Јанко мој! шта је? што ти је чоче!“ запита сердар, сасвијем другим гласом, нагнувши се нада њ. Свијећа плану.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— повикаше девојке и стадоше да се разлазе са студенца. Станка нарочито заостаде од њих, док не измакоше подоста. Напунивши ведрице, она их, као какву играчку, пребаци обрамицом на раме и, мислећи о свему што је чула, пође
Ћипико, Иво - Приповетке
Али узалуд: време се погоршало. Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше. Осле кишило је дању и ноћу, као да се небо прогалило.