Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Једна мрежа Флуидних слика која чили, бела, То је синтеза од свих других тежа). „И резигнован, са коби измирен, Не марим за сву узалудност дела: К'о таму пламен струјама распирен, Ја дубем ткиво вечитога вела, „До међе моћи.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Одмор и мени тад ће да се јави. Бићу измирен с тајнама далеким. Рођење своје заволећу гробом. С осмехом можда, ил' с уздахом меким Бацићу поглед последњи за собом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јер први пут, после толико времена, осећам неку лепу, милу благост у души. Горчина је некуда ишчезла, наједном сам измирен са свим и свачим.