Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Покушавао сам да је замислим, без успеха као и увек. Лик те девојке је, једноставно, измицао. Можда је то била Љиљана Кангрга, она што је сада у Београду нешто као сликар, или Љиљана Јовановић, већ удата и мајка
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У том почело вече. Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се измицао, а ноћ је долазила. Свет се помало разилазио. И кад се све разишло, она је ушла у кућу.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар тај кржљавко лети? Летели су за њим да се изблиза увере, али он је и најбржим летачима измицао и као сребрна стрела нестајао у дубинама неба.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
кад га је усинио, на особит начин провукао кроз ногавицу; други су веровали да је то због тога што је оку судбине измицао мењајући дом и презиме.
осетио над собом, неки силник, мук је трајао, сабља га је већ тукла, пљоштимице, по лиду, по врату, грудима, није се измицао али се усправљао, силник је урлао а мук бивао све дубљи, он лаже, гад, Хасан никад није био слеп, измислио је, нека
Чим је Милош почео да измиче, настојала је да га врати, а што је више настојала он је брже измицао. Колико је бивао даље од ње то га је она присније доживљавала а све јаче осећање, нека густа, разлуђена ватра, потпуно
Тешко је то подносио. Раније се увек повлачио, измицао, одскакао и тај невидљив, љигав, отрован гмаз не би га се дотицао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сећате ли се? Мајка, скрушена, луда, као застаде, окрете се, али не остаде. А отац, он је давно већ измицао клисуром. Е ла лепо, то су били родитељи, је л’ те? Рођени родитељи!
и натоварени тешком опремом, водећи јадне и изнемогле коње, гацаху по блату, не знајући ни сами куда иду, јер сам ја измицао напред. Понекад само застао бих да их очекнем, али бих се опет брзо одлучио да, не чекајући њих, наставим пут.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али сад сам се од његове повјерљивости помало јежио и обазриво јој измицао. А кад сам нешто касније напуштао мјесто, приредио ми је неке врсте опроштајну вечеру.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У томе су сви они били бољи од мене. Међутим, у једној ствари, мислио сам тад, ја сам им измицао. Они нису знали много о последњим догађајима објављеним у часонису ”Сајентифик Америкен” и научним прилозима недељног
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Златокоса се трже и задрхта. Да се то није Месец у момка-лепотана претворио? Поглед младића, светао, и врућ измицао јој је тло испод ногу. Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче!
У тим марамама је њихова снага! — не хтеде орао да се опрашта. Био је гладан људског меса, а један добар залогај је измицао. — Сад иди! — рече. — Док не стигнеш, траве ће бити у котлу. »Да ме не превари?