Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Удари”, нели „Кучук изненада; а ми се почесмо тући а к планини измицати. Ту нам погибе тринаест момака осим рањени̓. Једва уз поље измакосмо у буковичку планину.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Оно тек одломи од жбунића гранчицу па нанишани њом на Радоша. Радош се сав охлади. Спусти пушку, па поче полако измицати натраг. Оно све ближе к њему, па удри камењицама. Он онда стиште бежати што игда може, а оно све у скок за њим.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Будио сам се, скакао на ноге и нешто тражио па опет, неразбуђен, настављао потјеру за нечим што ће ми вјечито измицати и привиђати се и касније у животу, кад будем најбуднији и најсабранији. А тек наша јутарња враћања са млинарења!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најзад би умор како-тако замијенио циљ. (И то је заметак једног од искустава која су се касније обилно потврдила: не измицати се узалудно неизбјеживој патњи: газити даље кроз њу, до оне мртве тачке на којој изнуреност људског строја потпуно
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
описује како се уплашио кад су Французи осули ватру док је јахао обалом Рајне, и тада се „поче, на најопаснијем месту, измицати седло пода мном, и већ сам помислио да ћу пастима земљу“ При томе, наравно, Пишчевића није погодио метак, али зато