Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ГЛАВА ШЕЋЕРА Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крннћа измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...
— Што се тиче на прилику — мало до винограда — одговори поп, а измиче. — Море, бежи амо — ето града! — викну учитељ јаче за њим и чудно му би што не сврати, кад то није његов обичај; али
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
5. СИМА КАТИЋ Хајдуци се смејаху потери... Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња. Да су могли, они би се на сав глас смејали...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И ево, Бога ми мога, почиње тутњи, хуји, сурвава се, стропоштава, измиче и бежи негде од мене бестрага и ја више не газим него лебдим и грозну неку мутну и бучну вртоглавицу и каламбур осећам
А ја корачам: један два, један два, један два. Пст! То живот одлази. То живот одлази, он лагано и нечујено измиче, а ја се сурвавам, сигурно, поуздано падам, давим се, тонем. Јаој, куда ћу? Не знам. Јуришићу, ти си трулеж.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дубље, скривена разорност дечје песме измиче оваквом резоновању и осећању. Ону прокажену, површну, дидактичну дечју поезију нико никад није озбиљно бранио.
Сликајући дечје понашање, песник се доброћудно смеши, али уз тај осмех иде продоран поглед, коме ништа не измиче. Према благим манама, он је благонаклон; према тежим строг, или ироничан.
у сашаптавања дивних самарџија и паметних коњића, у свеопшти, охрабрујући ред, који је несумњив, иако му устројство измиче, или баш зато. Тајна мора да постоји, јер без ње ништа не би имало ни лепоте ни смисла.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
лишће то по гори, Па обори, Крши грање, па силена Чупа раста из корена — Сече Вељко и натиче, Гони, стиже што измиче, Сече аге посред паса — „Ала, Ала!
Легло момче, па заспало Баш у један по поноћи, Ал' до дана још је мало, Мора и дан потпомоћи; Јутро дође, па с' измиче, Ал' што с' ово момка тиче? 80.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Види га, топи се и нестаје у сутону, измиче неповратно као читав овај невјерни, лаживи живот. Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је.
људи, јер им од штрапаца и напора није више ни до живота, а камоли до тамо не знам какве швапске дивизије која измиче пред баћушкама. Нек измиче, неће га, мајци, далеко.
Нек измиче, неће га, мајци, далеко. Илијин сат коначно је навијен и сасвим лијепо прорадио, али сад се момчина узмучила око тога
О мој кумићу, јабуко моја, ходидер овамо. Опет се грле, лупају по раменима, а онда се зарумењени кум Пантелија измиче за корак од рампе, затеже блузу, салутира и каже озбиљно и службено: — Друже, молим легитимацију.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И измиче испред покојника цептећи од страха што на дну срца осећа да то „твоја, твоја“, није можда истина. Понекад то је тако с
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Пламса босиљак златасто зелен. Зраком од меди девојка узри, а колски точак трудно зашкрипи. (Граби, не преди: измиче се нит хитро у разнит, у тамно место, нестих-сталактит.) Расипа рђу лишће крушкино. Изнутра шуми предео фреска.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Никад га стићи, премда сам вредан, измиче увек — за корак један. ОГЊЕНА ВИЛА У глувој ноћи, у кругу млина, мећава густа повела коло, у пустој шуми повише
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Он се не може ухватити дословношћу створеног, нити мишљу како је смисленост у стварању зачета. Он измиче привиду сличности са Ничим. Свемоћ Ничега према њему је, слути се, права немоћ.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње... Дође једно јутро и стаде пред њу: — Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МЛАДЕН (пометен, помаже јој, намешта јастуке иза ње, окренувши главу, јер не сме да је гледа: брзо се опет измиче). ВАСКА (све раздраженије): Ха, ха! Гле како се збунио, како је поцрвенео!
(Таре чело од зноја, страха, језе. Измиче се од жене, блаже): Јест, убићу те, убићу. Говори, кажи да си лагала, да није истина. Кажи, па да те убијем.
Говори брзо, брзо, јер ево већ ме души (хвата се за прси, врат), стеже, хвата... Говори, кажи да можда, можда... (Измиче се, престрављен.) МАРИЈА Убиј! Али камо срећа да је »можда«, да није истина! ЈОВЧА Па камо је? Где је? Да је видим.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од лежања се млада хрскавица криви. Касније, с годинама, расте и исправља се. И чело им порасте. Коса се измиче ка темену, чело се продужи. Све је сумњиво. Од дрхтања руке млаз дима се упредао и завезивао. Па и нос. Није моја крв.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Био сам сив тамо у граду. Ово је Земља Плавих ветрова. Овде су врапци плави, али моје време измиче: узми прегршт семенки и иди, много је болесних и несрећних на свету...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Терџуман неколико пута, узастопце, прочитава натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи, као и при сваком понављању.
Чим је Милош почео да измиче, настојала је да га врати, а што је више настојала он је брже измицао. Колико је бивао даље од ње то га је она
Слави се празник, Велика Госпојина. Док испред манастира, под дахом лета које измиче, започиње славље, горе се, у одајама манастирског конака, завршава драма: у манастирску трпезарију ушла је, дакле,
Најзад су, пошто је још једно столеће почело да измиче изнад развалина Пиринчане, у јесен 1930, како је писала „Политика“, „остаци старог турског хана на Дорћолу, ругло овог
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и кад и јесте прилика да се нешто солидно размисли и одлучно смисли о том кратком и уистини жалосном животу што измиче, трчи и нестаје тако брзо и лудо да човек и не осети како је значајно то што он рушилачки чини: да се коса на глави
У истој намери, носачи венаца, којих је било много, неколико редова, такође пођоше брже. Оценивши да им последњи ред измиче, вође црних кола, на којима се сандук од метала приметно труцкао, снажно су тргли подбратке, док је возар, у исти мах,
Чује се, вели, чак до Метковића. — Дедер још мêко, дедер сад — каже сељак, и све се више измиче и удаљује да чује и оцени како она меденица звони издаље.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хајде да се измиче! — проговори Пантовац сасвим другим гласом, желећи да прекрати непријатан спор у овакву времену, где је драгоцен сваки
Ћипико, Иво - Приповетке
Око њега одапиру се и окрећу младе девојке. Тещки камен меље маслине; пуцају коштице; тесто масно, лепљено, пуно уља, измиче испод њега и сваљује се тешко у жлеб.
За њом изиђе и Марко. Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче. —Пустите ме, ако бога знате! — зајауче Цвета. Дајем вам све што имам!
Кад му сијевање засјени очи, склопи их часом, и опет пожури. Испред њега измиче чељад из куће у кућу, сигурно да се мири. Стаде пред врата ниске кућице. Часом оклијева, па, напипавши узицу, повуче.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и његово инсистирање на различитим вербалним омашкама и сновима, дакле на оној области у нашем свакидашњем животу која измиче свесној контроли.
не можемо а да у исти мах не приметимо да та објављена песничка лепота има нешто тајанствено, што нам се отима, што измиче нашем поимању.
Али одмах ваља додати да све границе које у периодизацији постављамо подсећају на аналитичку решетку којој измиче флуктуални развојни ток. Тако је представа коју смо малочас дали о лирици предратне модерне одвећ уопштена и сиромашна.
Тако, на пример, колико год да је снажна, слика „опасах бедра друмом журним кроз горе“ измиче нам чим покушамо да је из иреалне преведемо у реалну.
Ми знамо да је Матић у почетку као махом и остали песници његовога поколења, одбацио традиционалан стих. Измиче нам, међутим, пажњи да је тиме заправо одбачен стих као изражајна и формотворна јединица.
Ту негде и започиње нови језик поезије. Тај језик очито измиче појмовноме схематизму који време строго дели на прошлост, садашњост и будућност, простор разуме као конструкцију
Он измиче свим шизмама у природноме језику на граматичко језгро и стилску периферију, на рационално и емоционално, на неутрално
од аутора па до епизодног лика, узајамни прелаз са спољњег на унутарњи опис, као и мотивација поступака која никада не измиче контроли, све то Андрићеве романе и приповетке чини узорним књижевним творевинама.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и то што јој „од страха и ужаса поче црква да се врти” - јер не може више издржати, пустиће дечју руку која непрекидно измиче - снагом синегдохичног преношења прераста у слику њенога дубоког душевног страдања.
Немир, наиме, који је очигледно еротски, тако силно захвата Софкина чула да јој тело измиче испод контроле: одваја се, осамостаљу је, готово отуђује од њене свести, тако да га у исти мах и изнутра поседује као
надреалисти су, у складу с тим, порицали књижевност као нешто што је институционализовано, славећи поезију, која измиче свим правилима и погодбама.
Краков, Станислав - КРИЛА
Оловна тежина и страшни бол у нози. — Рањен сам, — сети се. — Ура—а—а, већ се измиче и слаби, али бомбе праште као паклени ватромет у ноћи. — Лакше, лакше, превалићете ме...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Преко од нас на супротној (левој) страни Мораве виделе су се гомиле народа где беже друмом. — То измиче наше становништво (већином жене, деца и старци) из горње Мораве, куда су Турци упали.
Ћипико, Иво - Пауци
—Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. —Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. У то видје гдје му се онај господин наклони. Сви заћуташе.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ (решено, спремајући се): То! Ево... Сада! (Пауза.) ТАШАНА (сва узнемирена измиче испред њега). САРОШ (задржава је): Шта узмичеш? ТАШАНА (уплашено): Шта је то, за Бога?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу. Педесет година му риба измиче, остављајући за собом уништене и покидане мреже. — Еј, уловићу рибу Сребренку!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Циганка! Ко да више!... Улази Ката. КАТА (прилази Стојану): Сине, болан си? Шта ти је? СТОЈАН (неугодно се измиче): Ништа, ништа ми није! КАТА Шта хоћеш мајка да ти донесе? (Хоће да му опипа чело.) Камо чело?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило.“ Од силине његовог гласа отпада лишће с горе. Његовој сабљи не измиче нико: Што пропушћа дели-Радивоје, дочекује млади Татомире: што утече младу Татомиру, дочекује дијете Грујица; што
десна му је рука осечена и лијева нога до колена, вита су му ребра изломљена, виде му се џигерице беле. Измиче га из те млоге крвце, умива га лађаном водицом, причешћује вином црвенијем и залаже лебом бијелијем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
снебивам се смутно. Видам где нови извор извире, и бистра вода кључа текућа, — а и то мотрим, јер давнашња узтока измиче бежећи испред њега! ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО Самосам стајаше на једноме месту.
Тако и где се год у ком дому находе многе књиге, измиче, и бежи одонуд свако ђаволско дејство и мачтање, свака привидна хавет клони се, не сми насртати на кућане и врло с