Употреба речи измије у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се мало трже и изјави жељу да јој спреме воду да се опере и измије. У безначајним догађајима, тако, прошао јој беше тај дан и не даде да опазе на њој што јој се догодило.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Па хоће и она да се мало уреди и улицка; па хоће малога Милуна, и њега да лијепо обуче, и да га измије, е му бјеше обрашчић још од синоћ остао поштрцан; па све зове, дозивље снаху, шћер, наређује, кара, а сваку попрати:

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Уто јој дође мати и једва је утеши. Благо окоме ко што зна. — Некаква снаха полије свекра, који је ћео да се измије, врућијем цијеђем по глави; кад га цијеђ ожеже, он скочи па брже боље главу забоде у снијег.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности