Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све је то дрвеће. Па да би се још боље охрабрио, он гласно зовну: — Лазаре! Одмах затим одазва се сам себи измијењеним гласом: — Шта је? — Бојиш ли се? — питао је дебели глас. — Не бојим. — Лажеш! — тврдио је кобајаги онај други.