Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Поново бежиш од њих и од проклетства те лепе заразе, бежиш главом без обзира, све док те малаксалог и измореног, онога дана када будеш лежао на самрти, не додирне једна блага рука и док последњи пут не чујеш реч: Шуга!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Петру промакне оно данас, гледа у измореног Стојана, који је преспавао поподне и који ништа не зна, па, смирен, одговара да је све добро. — И баш обично?