Африка
Остајемо тако четири дана пред копном, дизани и спуштани од таласа. Последњег дана, први пут у своме животу, ваљда измучен од пута или назебао, придружујем се и сâм општој гомили оболелих од мора. Срећом за ручак сам већ сасвим добро.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А сад, ето, дочекао је да му тај балавац каже да потуткача глава не боли. То је од Петра дочекао. Тај дугачки човек, измучен у Бечу, био је сад збиља толико клонуо, да се учини старији, него што је био.
Дрхћући од уживања, међутим, није дозвољавала да и он њен поглед ухвати. Викала је само његово име, бестидно. Измучен тим успоменама, Исакович је био, заиста, задремао и његова глава клону.
Теодосије - ЖИТИЈА
А био је младошћу крепак и не МНОГО измучен. Оволико, дакле, о младићу. А сада опет да се вратимо к родитељима блаженога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Псовао је њене загрљаје и пољупце. Била му је досадила. Измучен, прекодан, свађом око одабирања људи, што су пристизали ненаоружани и напити, морао је да проводи вечери са писарима,
Тај брат, огроман, тежак, у колима, сав у плавом сребру, са белим пером, ипак му је једнако био пред очима. Измучен несаницом и грижом савести, не говорећи ником ни речи, чувајући се да се не ода ни једним погледом, покретом, дахом,
Ћутећи данима, он их је посматрао, штедео, знајући да их ускоро неће бити; да ће нестати, као дим после битака. Измучен и иначе, својим мислима и жалостима сад када се нашао међу већим гомилама исто таквих људи, као што су били и они које
би се, уосталом, чим би пао мрак, упркос свих стража и батина, по околним селима, тражећи ма шта да прогута, измучен и изгладнео. Исакович је мислио да мора полудети, ако овај и овакав рат још дуго траје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А сав онај народ избеглица, прозебао и измучен, ишао је са нама. Често су преморени војници узимали децу из наручја мајки, па их носили поред топова и разговарали са
Причала ми је мати да је отац пресвиснуо. Откако је почео рат по целе ноћи није спавао. Онако стар и измучен дизао се неколико пута преконоћ и посматрао кроз прозор војску како одлази. Био је замишљен, и кришом је уздисао.
— Све ја знам, али ви видите да је народ измучен, па немојте да подстичете ватру! — Онда се обрати жени благим гласом: — Молим вас, госпођо, боље ће вам бити ако
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и дуготрајним ударцима судбине, измучен и тешком болешћу и Љубичиним нехатом, ослободи се одједном свију мука, збаци са себе страдање и патњу и оде са овога
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Улази, дакле, Илија Васић, онако накићен, ратнички измучен, опаљен, испијен и бронзан, прави српски поилу у шлему, унутра у ону „Српску кујну“, пуну дима и задаха од анасонлије,
Петровић, Растко - АФРИКА
Остајемо тако четири дана пред копном, дизани и спуштани од таласа. Последњег дана, први пут у своме животу, ваљда измучен од пута или назебао, придружујем се и сâм општој гомили оболелих од мора. Срећом за ручак сам већ сасвим добро.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Као ласица. — Још горе. Ништа нисам видео. Једва сам стигао до Лерина. Био сам страшно измучен. А те ноћи, у хотелу, нападоше ме стенице, и ока нисам склопио.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
иза неке накострешене планине, на западу или истоку, потмуло тутњи а небо пламти од удаљених муња, напрежем мозак, измучен, измрцварен, туп, не бих ли по везао смушене неке слике које ми промичу пред очима попут бледих, нејасних и искежених
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И дан, кô млади женик ког с песмом спроводе друзи, Ступаше невести зори по зрачној небесној дузи. 3. Измучен љубавном сумњом и кмет се, најпосле, диже, Обиђе судницу своју и рано у крчму стиже, Преко свог обичаја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути. Идем гладан, жедан, уморан, измучен, несрећан... ГОРНИЧЕВО 8. август Дижем се сав изломљен са сламе.
Покушао сам да разазнам да ли то хучи воз, или у мојој глави зуји од хинина. А хинин дејствује, и онако измучен замишљам како сада бацили маларије гину у моме телу. Веровање делује сугестивно, те уображавам да чисто лакше дишем.
Рањеници су стењали, а маларични, обузети високом температуром, бунцали су. Сав измучен од ватре, упалих образа и испуцалих усница, придиже се с тешком муком поручник Антић и мутно погледа рањенога друга