Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ршум поново завитлај, те разагни сунчане зраке. Тако је бивало на измјену. Најзад додијало Свецу, те намаче самур-калпак на очи а ободе бјелца.
Тако је исто говорио и осталој чељади из свога браства, која се врзијаху на измјену по кући му и бијаху у забуни ради њега. Јадни сердар давао је — што се вели — вољу за невољу.
Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву. Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био.
Она два дјетића, легавши један поред другог, не хркаху но пискаху и то на измјену, као да се тако бјеху погодили. Јока потичући огањ, смијаше се томе.
Ђе год што шушни, а он мени викне: ’На оружје!’ па устави коње, а натегни мале пушке. Кад тамо, ништа! И тако све на измјену на свакије десет крока. Богами, чињаше ми се, иза сваког стабла, иза свакога грмића да је засједа.
Опет узе оловку и написа неколико, па опет обори главу, као да смишљаше, и све тако на измјену, почимао је и остављао неколико пута. Најзад се диже и стаде ходати, на прстима, по одаји.
Тада чобани, по гласу, по сигурну трагу, примакну се и одгоне их. Таки вам је живот у планини. Све тако на измјену, дању и ноћу. Како зора забијели, чељад и стока опет се раштрка по простору, да се окупу о заходу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Опет погна коња у сав трк, и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне. Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.