Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Учинило ми се да му у гласу трепте сузе. — Али чиме, забога?!... Напросто те не разумијем!... Ето разговарамо, измјењујемо мисли, ћаскамо. Више-мање само зато да утучемо вријеме, и ништа друго!