Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Нећу, нећу. — И одмахиваше рукама од себе сав дршћући. — Како? Зар хоћеш други да копа гроб? Он се диже. Ја му изнесох мало ракије. — Не, не, оку ми дај, оку! — И поче да узмиче. — После, Станојо. Сада је ово доста.
— После, Станојо. Сада је ово доста. Опићеш се, па нећеш знати. — Не, не! ... Оку, Миле, оку! ... Ох! Изнесох му пуну оканицу. Узе стакло, погледа га наспрам сунца, продрмуса ракију, брк му се насмеши, па наже и испи до пола.
Мужи почели да ишту пушке, а девојке се ослободиле и саме певају. Изнесох Томчи напоље жар. А он још није савио цигару. Скут му и колена посути дуваном и развијеним цигарама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— попиташе га сви. — Ето шта је било. Убих медведа, а медведица налете на мене, хтеде ме удавити, те једва главу изнесох. Што улових, то ми остаде, а што добих у шуми, то донесох и вама да видите.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПОРФИРИЈЕ (обзире се плашљиво): А ну!... Него учиних неку штету бегу из Вучковице, те једва главу изнесох!... Само ћут’, да не опази овај погани Цинцарин, што ли је... Те се сад врзем око Дунава, кад узморам... знаш!... Пст!