Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је и данас сачувао знатно име у историји мађарске књижевности. Али Витковић, који је изникао из једне старе и заслужне војничке и свештеничке породице српске, био је и добар Србин, одржавао стално везе са Србима
Милићевић, Вук - Беспуће
су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у један живот у који кад је загледао, он се згрозио, ужаснуо, тргнуо.
Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, нијесам то ја!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чујте зуке моји сад гусала, Па ко оће, нека рече: вала. Моје гусле нове јаворове, У мом срцу јавор изникао, Ја сам из њег' гусле садељао, Садељао како сам и могâ, С њима с' бијем од свога до свога; Уз њи певам што ми на
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се траг не затро! Тако ми се уста на затиљак не обратила! Тако ми троскот на огњишту не изникао! Тако моје тијело вран (гавран) не кљувао! Тако не имао среће као црни паук у гори!
стоци (обично овцама) даје со сраб — свраб среш — камен који ствара вино, вински стреш станац — камен који је као изникао из земље стокућа — женско чељаде које радо залази у туђе куће, и ретко је код своје стрв — остаци од леша стрмељ —
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тебе што ти ноћас Симка постаје мати, донео је ветар на стабло Катићâ. Пало си међу рачве и у влази клијало. Изникао си, порашћеш и као бршљан обгрлићеш стабло и сисати катићевску крв. Стабло се суши, а ти бујаш и зелениш се.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
збаци с себе, освободи га се, под туђијем не стењи бременом; он је стручак слаби и нејаки, за мах смртна само изникао, он је ручак гада пузећега.“ То изусти, рече: „Сљедуј за мном!“ Одведе ме у царство свјетовах.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— појести до последње мрве срклет — налог са претњом ставити се — присетити се странац — „који је из земље као изникао” статива — на разбоју за ткање једна од двеју усправних гредица између којих лежи братило стио — хтео стиснути се
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
поцрвенео од љутине и ко зна до каквих речи би дошло да у том тренутку није ступио у моју собу сам Хелмхолц, као да је изникао из земље. Он је био на свом уобичајеном обиласку својих студената - истраживача, да би установио како напредују у раду.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
И онда је на кући у којој је био Исус изненада изникао б., и тако је Исус спасен, а нама остао обичај да се о Божићу кити кућа б. (ЗНЖОЈС, 6, 302).
Дуван. »Срби приповиједају« — каже Вук (Живот и обичаји, 1867, 233) — »да је дуван изникао из утробе проклетога Арије кад му је испала; и зато кажу да је грехота дуван пушити«. О пореклу д.