Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Еле љето ограну. Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе. По њивама изниче жито, као један бусен природа цијела буђаше се новијем животом.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али ови младић окрене около огњишта с прстеном три пута и изниче огањ, те сварише у лонцу очи од змаја, срце од аждаје и змију крилатицу и дадоше да пије царев син за три јутра из
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Можда ме је звезда преварила?« — помисли мали чистач, решен да се врати у свој град, кад на пустој стази изниче старица толико повијена под теретом да јој се чак ни лице није видело. — Да ти помогнем, мајко?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И кад гледам воде, вароши и села, Земљу што изниче из крви синова, Чини ми се људска да то нису дела, Већ споменик давни минулих џинова.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо... Врви Крајишник кô да из земље изниче! Стали ми, па бројимо...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у грудима као да сама реч лан, која се много пута понавља, има спасоносну снагу: »Посеја̓ лан, лан на Видовдан, Изниче лан, лан на Видовдан...« и тако стално у наредних четрнаест стихова (СЕЗ, 83, 1971, 248, Алексиначко Поморавље).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А Химен са свога трона Благослов ниспосла штедри на место где паде она. И нежна кô њено лице Изниче стабљика танка у младој пролетњој трави, И на њој зелени листак и цветак азурно плави Невине љубичице. 1890.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О! По грохотним трбусима жандара Изниче младо лишће и окруни их цвеће. Када се у срце усели пролеће, Младост се као ћилим пољем продужава, На рубу чијем
ме је љубила, и заптивала очи рукама, Ил њена љубав за мном тад беше у мукама: Вечерње небо одједном као црвени цвет изниче; О ти, о ти, ко ми то тихо примиче?