Јакшић, Ђура - ПРОЗА
оваквим јадницама та је реч непозната, наше празне груди не осећају мелем њене садржине, а душа наша, сузама покајања изобилно топљена, заборавила је на наде благу утеху — смрт је све што нам у часовима горког очајања срце разигра.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
седим међу црквом и мојом школицом, под храстом у хладу с мојим љубимим другом, попом Данилом Мораитским, и слушам (с изобилно текућим из очију мојих сузами) умилителну повјест његове верне но нешчастљиве љубови, која га је у толико очајаније
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Овакова се може пређе рђава него добра жена назвати. МАКСИМ: Само нека кува изобилно, па ће све добро бити. СВЕТОЗАР: Но ни она жена није добра, која живи ко Циганка, откида од уста млађима и мужу, и не
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
колми паче ва непреходимих и великих, јаже васпријел јеси от Бога, телесно бо странују мене ва страних окрмљал јеси изобилно, ниња же објуду прошу да окрмиши ме и да утишиши буру љутују душе и тела мојего.
колико више у непролазном и великом, што примио јеси од Бога, јер телесно страну мене у туђини исхрањивао јеси изобилно, те сада те молим обоје: да Ме исхраниш и да утишаш буру љуту душе и тела мојега.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Људи здрави, читави, ни слепи, ни [х]роми, ни сакати, имајући прекрасне грунтове с којима би многе фамилије изобилно могле живити, данак цару плаћајући, дечицу своју [х]ранећи иубогим пома-жући.
Ником училишта и академије нису затворене. Зраци просвештенија | ума и разума на све наше народе изобилно и богато излијавају се. Зашто, дакле, да не познамо небесну милост и толико благодејаније?
Мој [И]талијан и ја, ни ми нисмо хотели ништа друго пити него шампањско вино; овуда је изобилно и јефтино. Париз ме је задржао три недеље равно. Да сам се могао у кесу поуздати, би[х] и трипут три месеца.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
у вјетар развије и у тренућ земни океани кад се проспу сребрним струјама у пропасти бездне мраковите - тако теку изобилно луче са добротом својом бесамртном у просторе опширнога бића.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
до 1930. године, најдубљег су трага оставили у синтакси. Коване су, додуше, нове речи, и коване су каткад изобилно, а и на необичан начин, али то у морфологији свеједно није изазвало неки ланчан процес ширих размера.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
она вода: близу две хиљаде година откад једнако траје; до Христово доби студену и лепу воду имадијаше у себи изобилно)... »Што говориш то жено, да ја нејмам ни чрпала?