Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
разни, И збитија и сновидно ухиштрене блазни; Но да љубов, к'о под гором шумарице јела, Све далеко превосходи, пјело изобрјела. Возраст пјеснеј наше жизин најлепши су дани, Младенчество чека љета, старост своје брани.