Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Потпоручник Радојко — вели ми Алекса. — Помаже бог... А тобџија стигао... Седи, седи, друже. Лице му је јасно изолучено и обрасло маљавим црним длакама. Очи црне и сјајне, са којих свакога момента зрачи одблесак душе његове.