Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом; И све гори страшћу разблудном и младом. Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.