Употреба речи изражена у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Иако нема племенске организације, подела на братства је јасно изражена. Тиме и низом психичких ступњева ове херцеговачке Ере прелазе неосетно у групу динарских племена.

Најјасније изражена у Македонији, та се психичка граница може пратити и даље на север све до Дунава. Неколико пута смо истицали, како се

На истоку је граница такође јасно изражена. Њу чини широк појас између Искра и Осме, који се продужава јужно од Балкана развођем Искра и Марице, и завршава се

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Над стиховима да се изреже плачући геније, по форми немачки’ стихова, па онда вавилонске врбе, а на плочи да буду изражена два, један у други сплетена прстена, од који’ је један пук’о.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

²⁹ БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ Благослови су лирске говорне формуле у којима је на свечан и леп начин изражена жеља да се некој драгој, вољеној или поштованој особи догоди много тога лепог и доброг, уз уверење да ће се оно што је

2) средњи (22—23) и 3) високи фатализам (34—45), онда је дистрибуција испитаника у појединим од ових категорија (изражена у процентима) следећа: 1) н.ф. = 15%, 2. с.ф. = 26% и в.ф. = 59%. 2.1.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

То је прва штампана књига у којој има антиаустријске тенденције и у којој је изражена тежња српскога народа за пуном националном слободом.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

мане: имало је све четири ноге и ребра као мотор на ваздушно хлађење, тек је било очевидно да га је та његова видно изражена мршавост спасила на Зеленгори од наших тифусара. По нечијем наговору, коњу је дао име „Ураган“.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

преимућства, а међу којима остадоше победници у борби за опстанак они код којих су та преимућства била највише изражена.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Нас она овде управо и занима као карактеристика културе, изражена у самој њеној основици: у језику и на језику изграђеној књижевној уметности.

А несумњиво је да код неких модерних песника постоји прилично изражена тежња да се изађе из подручја стилске еластичности природнога језика, на пример из области стилски валентнога избора

као, парадоксално речено, своју властиту унутарњу организацију; Зоран Мишић би рекао да кохерентна мисао, у језику изражена, има своју „музичку“ структуру која се поклапа са семантичком.

И зато, кад Зоран Мишић напише да „свака кохерентна мисао, самим тим што је у језику изражена, има и своју иманентну ’музичку’ структуру, која се поклапа са семантичком“ (Реч и време ИИ, 85), треба у активирању

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

прометејском пркосу, презирању свега приземног, у бацању песничке анатеме на свет, али има и доста песама у којима су изражена блажа осећања: туга, потреба за људском топлином, љубављу и лепотом, чежња за миром и спокојством у крилу природе.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

У његовој лирици животни оптимизам преплиће се са меланхолијом и слутњом смрти (у песми „Планинска слика“ она је изражена појавом „црне змије“ у планинском пејзажу), а мотиви су усмерени на свет природе („Тице у гори“, „Пролетње јутро“,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

То би била на неки начин вредност писмености изражена материјалном вредношћу. Штета је што се данас изгубио тај идилски однос између учитеља и ђака, па на тај начин

Иначе је стих, може се рећи, доста течан; мисао је у свему изражена и, с обзиром на то, могла би се на њега применити и блажија казна.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Тешко Србљем ђе им није Марка! Надмоћност Маркова над Турцима, и над свим другим непријатељима, изражена је не само у његовој, превеликој физичкој снази него и у јачини и бистрини његовог ума.

Маркова над Турцима, и над другим непријатељима, — а то је надмоћност ка којој је тежио сам народ у вековима ропства — изражена је у српскохрватским песмама и на други начин. То је надмоћност правде, поштења, морала, за које се бори Марко.

У згуреном Косовцу одражена је стварност „јадног и крвавог“, поробљеног Косова. У исправљеном Косовцу изражена је ослободилачка тежња сиротиње раје.

Иста побуда изражена је и у Секулиним самртничким речима: Укопај ме на друму широку, да с' наслушам трупка од коњица и јаука од добри

И у старијим и у млађим песмама подједнако — главни идеал живота јесте јуначка слобода изражена у првом реду у борби против туђинског поробљавања, а каткад и у борби против домаће тираније.

стилских средстава епике крије феудална тенденциозност, јер је општепознато да је тим постојаним стилским средствима изражена најразличитија садржина, чак и веома револуционарна.

А на крају песме та надмоћност је још снажније изражена царевим страхом од мртве Мусине главе н Марковим подсмехом: „Како би га жива дочекао, кад од мртве главе поиграваш?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности