Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁵¹ Кађење тамјаном, који има изразито јак мирис, представља моћан апотропајон од свих злих бића, а посебно од вештица. Зато се њиме пред спавање кади соба у
на дете и младића) немају само дескриптивни, неутрални карактер (то није проста ознака једног узрасног периода), већ и изразито вредносно, социјално-статусно значење којим се обележава у друштвеном погледу нижа, потчињења категорија људи.
У њима се уочава, пре свега, један високо афирмативан, изразито позитиван став према детету који је карактеристичан за највећи број пословица ове скупине („Највећа је срећа у
Дете — нејако, неразумно, непослушно итд., само је мало незрело људско биће. Према детету (породу) постоји изразито позитиван став, оно се веома високо вреднује. Дете је изузетна срећа, радост и највеће благо.
У патријархалној заједници, у којој се одрасли мушкарци називају „пушкама“ и у којој је изразито развијен култ предака, нема важнијег догађаја за породицу, па ни за читаво село или племе, од рођења мушког потомка —
Однос родитеља према деци јесте однос надређеног према подређеном, а то је изразито и изричито неоправдан и асиметричан однос: оно што родитељ може и сме да учини детету, дете не може и не сме њему.
наглашене уздржаности и крутости у опхођењу с децом, у народу се каже: „Отац као колац“, Овде ваља рећи да је очев изразито озбиљан, резервисан однос према деци пре ритуално, друштвеном улогом прописано понашање, него што је спонтано и
Дете се у патријархалној култури налази на друштвеној маргини. Његов социјални статус је изразито низак и подређен, што се види у раније описаним строгим правилима вербалног и невербалног понашања детета у односу на
самог детета да властити животни ток каналише у одређеном, повољном правцу, овај животни пут ипак одређује — судбина. Изразито фаталистичко схватање људског живота видљиво је не само у многим народним пословицама („Мука душе не вади, но суђени
) дете може по жељи моделовати у социјално пожељном смеру. Па ипак, ако узмемо у обзир изразито фаталистичко схватање, такође присутно у народном поимању одрастања детета, као и веровање у пресудни утицај наслеђа,
број зависних варијабли, као што су: став према породу, више вредновање мушког детета, фатализам, познавање обичаја и изразито веровање у делотворност магијскох поступака, најпредикативније од независних варијабли су степен школске спреме и
) управо првих четрдесет дана. Зато је разумљиво да су у том периоду, када су изразито осетљиви и дете и породиља и када је највећа смртност деце, људи склони да прихвате неке магијске обичаје и радње који
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сада бива јаснија и улога уобичајених тема, од којих се дечја песма нерадо одваја. Животињски свет, као изразито примитивна фаза свести и деловања, нашао је у дечјим песницима духовите тумаче.
Концепција је изразито романтичарска, из данашње перспективе уска, национално саможива; у оном тренутку, она је била оправдана, у складу са
Концепција је изразито поетска, феномен одавно уочен; код Ћопића је уочљивији него код иједног нашег писца. Чим изиђе из тог круга, чим у
(Маријана) В Оволику разнеженост и дечју уздрхталост, ту изразито словенску осећајност која сама у себе тоне и цео би свет за собом да повуче, песник пригушује хумором, којим се ствари
Сви пародисти у дечјој поезији, а и иначе, били су изразито антиромантичарски расположени. Иронични и неповерљиви према великим заносима и снажним изливима срца, они су
По мелодији, по општем тону, песма је елегична; она, међутим, није сентиментална у лошем смислу речи, и поред своје изразито мелодрамске основе. Општа места која се у њој јављају употребљена су с одређеном иронијом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
да је ухвати у њеним најтајнијим осећањима и побудама, да је сведе на њене битне особине и да је представи живо и изразито. Јовановић, у књижевном погледу, нарочито вреди као стилист.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ретко је од тада певао. Али сада, кад год би запевао, певао је тако тужно и изразито, да би сви падали у севдах... Колико пута, само она, у зору, кад месечина сја, гледа га кроз свој прозор, где
Међутим, песма једнако брујаше. Стојан певаше тако и изразито и тужно као никад дотле. Његов јасан глас трепераше и гроташе, уз носећи се у обасјане, блештаве висине ове тихе и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он беше неугледан растом, али не духом, што му се могло јасно очитати са његовог високог чела, изразито интелигентног лица и сјајних очију.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Свуда тако мирно, изразито, мрачно: К'о одблесци смрти сенке пале редом, Лишће тек зашушти једнолико, плачно У ноћи, што дише месечином бледом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када сам први пут срео доктора Шепарда, он је био изразито протурски настројен судећи по оном што је мислио о балканском рату који је тада вођен.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
да њихов значај данас боље сагледавамо, после дубоких промена које је донела наша књижевна авангарда из 20их година. Изразито авангардни писац Растко Петровић изгледа да их је први пажљиво откривао и анализирао у складу с новом поетиком коју је
Свако пророчанство је већ по својој природи помало тамно, а Откривење је изразито пророчка књига о потоњој судбини света и Христове цркве, у очекивању његовога другог доласка.
Претходна поезија, поезија српске модерне, с краја XИX и почетка XX века, у свом је средишњем току изразито усмерена ка општем – у природи као и код човека – опадању, расулу, умирању.
У том погледу његов изразито мелодични стих из „Стражилова“ остаје без премца у српском песништву. Растко Петровић је, опет, непосредније полазио
И заиста се у „Вуку ИИ“ појављује свети брак. Само што је он изразито лирски и долази из блиског додира песничког субјекта (у вучјем облику) с небеским сводом, где обитава божанство.
Васко Попа се међу модерним песницима нашега језика издваја и по томе што се на изразит и на изразито особен начин користи таквим сликовним супстратом: његове многе песме у целини, цели циклуси, па и цело Споредно небо,
(облака, ветра или грчке вазе) може довести до најсложеније интелектуалне надградње (Китс, Шели), као што једна изразито интелектуална инспирација производи често најтананије емоционалне вибрације (Т. С. Елиот).
се, није сужавао, него знатно проширио онај контекст националне поезије у коме би могле да заузму своје место и песме изразито модерне и „интелектуалне“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пример, као важна разлика између браће Исаковича истиче да је један, Аранђел, много мање осетљив, док је други, Вук, изразито осетљив за промене у природи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Антологије су одувек биле и увек ће остати сасвим особите, у извесном смислу изразито неправедне књиге. Њихова је и чар и недостатак истовремено што своје време редовно упрошћавају и улепшавају јер им
Тиме је већ много шта речено. Материјална култура друштва у којем је та поезија никла била је изразито немачка, заправо аустријска; таква је претежно била и култура духовна.
И тако, поезија предбранковске епохе била је само наизглед неочекивано, али у суштини врло логично изразито европска, помало безлична и наглашено козмополитска, а по артистичким идејама никада са мање националних и
1780 (а коме данас нема трага), штампао је, срећом, и ову песму Козачинскога, чији изразито барокни стил је у толикој мери годио Рајићу да га се није могао, а још вероватније никако није ни хтео, ослободити.
Међутим, чести балови већ четрдесетих година међу Србима, баш када Боројевић пише своје две песме, имали су изразито националистички карактер. Података о томе је много, и веома живописних. Народне новине (тј.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
С друге стране, многа тематска подручја европске баладе епски обликује изразито јак епски импулс српске поезије. Песма о Мајци Југовића херојска је трагедија мајке која храбро подноси смрт свог мужа
готово све приповетке, као и често играна драма Коштана, такође су везани за малу варош Врање на крајњем југу Србије. Изразито аналитичку прозу, сву испуњену пажљиво стилизованим утисцима, почела је у то време (Сапутници, 1913) да објављује