Петровић, Растко - ПЕСМЕ
горући истоме пријатељу, С ким слушах толико младачки лик истине, И који ме залуд, са тугом, чекаше у недељу Давну; изразих сумњу своју у велику објаву обновљења, Говорах много, сам се гадећи, злобу сву својих уображења.