Употреба речи изрече у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Једва он то изрече, кад сви викну: „Јуриш!“, па потеку. Жабе око језера чујући топотање, уплаше се, пак ти бржебоље стану стрмоглав

Прво милост бог к човеку по створењу показа кад му дарова жену, и први благослов што му изрече, ово је: „Р а с т и т е с е и п л о д и т е с е.” Кад би дакле (сачувај боже!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Јошт неколико пођемо, а оно се нешто указа бело по води: „Ено, побратиме, гусака!” — Тек то Јова изрече, а повика думенџија: „Ко се плаши, нек у лађу легне”. — Ја и Гаја Николајевић легосмо у лађу, а вода пљусну преко нас.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Капетан је прилчно мрзио поп Стевана, те се тако и сад изрече о њему. — 'Оћу, богами, господине!... Одмах ноћас — и пре зоре, господине, здравља ми!... Ја ћу то све с Марјаном...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Волем бити тиској риби ’рана Нег’ љубити три млада дротара!« То изрече, у Тису утече, Па отуда млада проговара: А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и

« — То изрече, у Тису утече! Гђа Сида осети како су јој већ »натруњене очи«, и почела их брисати марамом, али се савлада и диже и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Па како сте се усудили букете бацати у пенџер фрајле Мице Кицошићеве, кад знате да ја тамо одлазим? Марко тек што изрече, а корбачем преко берберинова фрака превуче једанпут, двапут. Берберин моли, но пардона нема. Марко даље шиба.

Кад то Мица изрече, настаде кратка почивка; Алка се смеши па одгонетне: — Јест, право кажеш, Мицо. Свилокосић је ердељски тањир.

Иначе вас не поштујем. Мица то изрече оштрим гласом, мерећи погледом Свилокосића. — Јесте, право каже Мица. То је хоноріс цауса, тако мора бити, — дода

Теодосије - ЖИТИЈА

Која ли благодарења за то не изрече Богу, клањајући се и величајући, хвалећи и благодарећи онога који чини велика и неиспитана, славна и чудна дела,

И много друго што је корисно и достојно да се прими изрече њему, и свети архиепископ га довољно научи како ће Бога молити и благодарити и у њега веру држати, и много се за нега

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Наступи двадесет први дан. Лечник каже до сутра ће сигурно што казати. И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен. Но сада треба Кречар да се мало опорави. Бар осам дана.

Колико година био си ти стар кад си се по други пут женио? — То је друга ствар. Шамика неће никада. Изрече, а држи у руци чашу вина. Скупи лице, очи сузе. — Није још данас.

Матавуљ, Симо - УСКОК

И ево ја сам себи судим, да се прекине о мојој крви!“ Кад то изрече, уби сâм себе из пушке!... Још таквих, понајвише страшнијех догађаја, причаху војници.

Погибија! Владика преблиједи, те и он једва изрече: — Шта би, дијете? — Погибе наш Илија Драгов! Уби га Марко Матов Почек.

у Станину причању, да су то била њена празна нагађања, али се ипак примаче кћери, поднесе јој лице у лице, очи у очи и изрече лагано, одмјерајући сваку ријеч: — Мени се чини... свима нам се чини... да је баш због тебе Јанко оволико тужан!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ — Ова речца што изусти, У срце му мелем пусти. Он с' примаче, погледа је, Што изрече истина је, Што невере јоште било, Њено око истопило. „Брже, брже, ма ти тамо?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Изрече Туре, ободе жерава, калуђеру старом изнеможе глава, клону му глава од тешке муке, испадоше кључи из мршаве руке, и једв

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Још се изрече те каза како му је цар рекао да, ако је изгуби те дође у цареве руке, никад је више неће имати. Послије вечере дуже

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Помози Боже !« прекрсти се она, кад изрече ову мисао. XXИИ Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе оцене.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Још те р’јечи не изрече, К њој долеће плахи змаје; Сави младу под крилима, И полетну с ђевојчицом У те спиље камените.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” То изрече па га нестане. Она је после носила оно дете пуне три године, и на послетку јој дотужи па науми тражити свога мужа.

Царица му на то одговори: „Наћи ћеш је, само не преступи клетве да те љута змија не увједе,” и тек што ово изрече, издахну.

” Ово изрече те отлен свој пут. Ходајући по свијету дође у некакав велики град и шетајући крозањ упази га царева шћер, и уњ се смртн

“ Он тако и учини, и тек што изрече што му је рекла, звијезда се узигра, те предањ прстен паде и у њему она иста звијезда.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (Јак. 1, 12) Јер, изрече: „Који претрпи до краја, спасен ће бити.“ (Мт. 10, 22) Јер „не варајте се, браћо моја.“ (Јак.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ђаке спопаде смијех. — Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис. Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом. — Пиј, пиј, колико год мош! — виче му Лис.

Бјеше још руњавије груди, а танкије ногу, је ли? — Јест! — изрече Срдарина, блијед као крпа. — Тодорина! На моју душу, Тодорина!... Нико други до Тодорина главом!

Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: — Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Гадио му се морски краставац, мрзео је рибе, јежеве, самога себе. — Бар да сам лав, цар животиња! Само што изрече Плачко своју жељу кад виде како по жутом песку пустиње трче два лава, оба једнака, оба жута, оба гипка.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ То изрече и хитро полеће у свијетле своје легионе, ка звијезда с запада к истоку. Одлазак ме мога хранитеља у плачевну тугу

“ Вожд погубни кад ријеч изрече, пуну к творцу отровне зависти, милиони јекнуше гласовах у развратне, одметне полкове: поздравља га с удивљењем

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Част и поштовање, мој господине! Ломбардиски банкарски послови најуноснији су од свих на свету“. Он изрече то са искреним одушевљењем, али му изненада реч запе у грлу, а лице му доби плашљив изглед.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и људи су се удружили. Демократија је победила. А тада, изрече ли Илија ову реч не изрече ли, ускомеша се цео народ. Једна сељачина потеже добро из флаше, обриса рукавом ракијава

и људи су се удружили. Демократија је победила. А тада, изрече ли Илија ову реч не изрече ли, ускомеша се цео народ. Једна сељачина потеже добро из флаше, обриса рукавом ракијава уста, па се развика: —

“ А кад ово Бока изрече сва се судница намах у једно једино начуљено уво претворила. Настаде мртва тишина, и све се нетремице загледа у

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

То изрече, па га нестане. Она је после носила оно дете пуне три године, и напослетку јој дотужи, па науми тражити свога мужа.

Ово изрече, те отлен свој пут. Ходајући по свијету, дође у некакав велики град и, шетајући кроза њ упази га царева шћер, и у њ се

Ћипико, Иво - Приповетке

—Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина. —Човјеку се десила несрећа: болан је, — изрече жена и загледа се у ватру. —Што му се догодило? Кажи! —Која вајда казивати? Отуд нема помоћи. —Приповедај!

Он то изговара топлим гласом очите самилости, па отац и синови усрдно у њ гледају. —Помоћи ће господин! — изрече умилно стари. —Хоће, — потврђују синови с очитим увјерењем. Наново ћуте. Млади судац се замислио.

И хтједе да своју мисао људима изрече, но погледавши на мрца, застидје се и не проговори. Међутим, чељад се опрема да се поврати, а завлаче, јер никоме

Ћипико, Иво - Пауци

— преврну Петар. —За сва три дијела дајем оволико. Старац погледа у Петрову сестру. — Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици. — Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли.

—Праведно је да мени, господару, продаш... —Реци пошљедњу... Де! Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло: —Тринаест стотина талијера даћу... —Мало је... Дај шеснаест стотина ..... —Чудо је! Попусти! —Не могу ...

Војкан протрне. Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији... Судац изрече осуду: Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних

— окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици коју је у памети слагао да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.

И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако. — Раде! — измаче јој се из уста, и изрече оно што је у души осјетила. — Раде!

а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?... Нећу је пустити без крви, нећу, бога ми! — изрече гласно. —Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!

—дода. — Мени је свеједно... Ма није ми мрско ... — А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. — А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује. Па узе крто и одлучи да крене...

Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. — Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... — Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к'о за.

Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру. Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.

— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. — Нема. — Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.

— Спаваш, к'о да ти није код мене мило? — Како није! Оволико ча и јемам сласти у животу! — А Петар? једва чујно изрече он. Дјевојка не одговори. — А Петар? — приупита он. — Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

и, после неколико родитељских савета, дочепа се мојих ушију и поче их теглити (природњаково мишљење), а затим ми изрече казну: три дана школскога затвора (географово мишљење).

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Од светлости ме лице боли, И рану ко гвожђем да ми пече; Али из мене То страшно моли Да и сам дах свој изрече! Толико заноса и прекора; Очи толико беху слепе; трепере сад од умора! Још те видим Сунце у свом животу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Летео бих! — Па, лети! — скиде дечак прашину с коњаника и златног орла. — Не закерај! — дечак још и не изрече реченицу до краја, кад орлић замахну крилима, притеже узду јахач, и рече: — Спасио си ме, момче, тражи од мене шта

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ То изрече, па се с душом раста. Краљ закука кано кукавица: „Јô Кајица, мој соколе сиви! Ал' ти баби крила одломише и обадва ока

“ То изрече, оде Смедереву; а кад дође ка Ђурђевој кули, али сједи Смедеревац Ђурђе, ево сједи пред бијелом кулом, и са њиме Тодор

То изрече дели-Радивоје, па се скочи од земље на ноге, а довати брешку по сриједи; за њим скочи тридесет хајдука. Оде Раде преко

“ То изрече од Тупана Панто, земљи паде, пушци огањ даде, те погоди Перовић-Батрића посред паса, укиде га с гласа, мртав паде у

Да мељете, изјест не мољете“. Ал’ говори Фочић Мемед-ага: „Мој бабајко, не слушам те, стари!“ То изрече, а на ноге скочи, и за њиме остале дахије, пак на граду бацише топове, на дукате покупише војску, њи четири велике

То изрече Петровићу Ђорђе, земљи паде, пушци огањ даде, пуче пушка, остат пуста неће; ђе је гледô, Ђорђе погодио, мртав паде Узун

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Шта је то? — лецну се Мачак. — Капље! — изрече Јованче свечаним шапатом. Опрезно, корак по корак, упутише се у разгледање дворане.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И жустро преко без милости суд изрече што да му се учини и рече: »Тако ми бога, тај човек је за смрт што је то упословао, вала да му се глава узме!

И што му на то изрече господ владика? »Устан горе, рече му, што си се тако преплашено спустио доле? Згрешили су твоји људи зашто су

« На то јој Христос ништа супроћ не изрече, нит се указује да је бољи од Јакова, да је чим не опрепасти. А после по речи му и сама ће то прознати како јест много

То он изрече пред свима оним у цркви калуђери, и тим часом несвиђени бише, те нестаде их испред очију. Благодарише и похвалише Бога

Да аште и сгрешише, н от тебе не отступише. И ти сам Бог јеси кајуштих се.« И то к оним светлим мужем изрече, и они пак њему на то одговорише: »То ћемо ономе рећи што нас је послао и цару ћемо то лепо казати, еда се како не

Да чудно красних људи светла образа и лепа им одела!« То он изрече и таки замукну те издаше. Ал оно ангели бијаху од Бога послати мирно примити му душу.

Не осуди ли старца с мучањем? Како ти клетву изрече, ја тако потврдих. Не с твојим ли доказивањем изађе дело на видело? Еда неродиља Јелисавета не затрудни?

Та понајпрво то јој изрече: Гаврил Твој господичић и кроме њега нејма другога ослобођача по гласу Исаијину, тај не по налици Исуса Навина бити ће

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности