Употреба речи изрећи у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

упркос чесности и законом, необуздано поступати, с таким ваља управ у хоспитал; и ово је најмехче и најслађе што му се изрећи може, које он себи за велико поштење мора држати.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

освети кнеза Ранка и свима јаничарима такав стра̓ зададе, да се ни име јаничарско у београдском пашалуку није смело изрећи.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Ова реч „најпријатнији“ даје ми повод оно изјавити што би иначе тешко изрећи могао. Господична, ја сам доста вашу доброту и ваша преизрјадна качества у самоћи уважавао, и њима се дивио, данас је

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Много је старих, свудаприсутних истина које би, понекад, вредело поново изрећи; само говорећи с децом, и о деци, савремени песник је у могућности да их искаже у релативно прикладном облику.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Што се пак читатељки тиче, њима право остављам онда суд изрећи кад књигу внимателно прочитале буду. Ја знам да сам и с пређашњим изданијама слаб кредит код женскога пола задобио;

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

То што си глумац не значи да ниси пијаница и скитница. А, по члану пет, телесна казна батинања може се изрећи од 5 до 25 удараца штапом по задњем делу тела — дебелом месу. Зато питам. ВАСИЛИЈЕ: Ја сам исправан грађанин!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

ГЛАВА 42 О Карејској ћелији светог оца Саве А вашој љубави хоћу ово изрећи, па чак и заповест да приложим. Ја многогрешни и увек клонуо на подвиге духовне бејах у манастиру нашем Пресвете

Песма шеста Ирмос Молитву своју излићу Господу, И њему ћу изрећи тугу моју, јер залима душа моја напуни се и живот мој аду приближи се.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу. С тога је и имао огроман утицај на сву околину: сви су му се

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Забуна је сличност. Моје лице тоне у чудну безличност Која мермером своје очи уми. Ах, надо коју врисак зна изрећи, Тескоба и грижа, пре но мир у срећи, Слаби смо и ломни као лист лискуна И не усуђујемо се да будемо друкчији.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Камо срећа да сам, кад сам га подигао реч ону изрећи, на двоје прегризао! Ах, проклети језик, вредан јест да страда који год не уме са с њиме да влада!

” Кад је чуло Сабља-момче Ове речи од девојке, Не узмогло реч изрећи, Већ узело руком руку, На девојку погледало Па на сунце седајуће, Главом мало замахало И на смртне с’ муке дало.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Давид: Знам 'вамо по нечем. То не треба славни суд да зна. Срамотно је то 'вође и помислити, а камо ли изрећи. Ожењен је, ожењен! Судац: Има ли дјеце, враг га однио, кад је ожењен? Давид: Има. О, да му видиш дјеце и вамилије!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Но то ће бити за тренут, а потом У наше очи леш ће маја лећи И тај тренутни осмех ће изрећи Суд над некада вољеним животом: Оно што тада звасмо живот цео Беше тек један мали, светли део.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Монах сам и грех је што се разумем у те ствари. Не бих се хвалисао тим да не морам овде изрећи истину. Не могу је заобићи. Просто, волим да гледам док се то догађа.

Кад је избегао осуду у Кули, за њега више нема никакве опасности, јер свака казна коју би му могли изрећи калуђери безазлена је према оном што се овде могло догодити. Дадара Кажу да сам се преблизу примакао Лаушу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Па и кметица, ето... Он није изрећи смео. „И она да греши тако!“ Толико рећи је хтео, Но та га уплаши мисо. Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Једном бар (једним дахом), макар вас начин говора у први мах и увредио, да би се могла изрећи цела мисао и да би се одахнуло.

руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас мој, са небом, ко шапатом се болним срађа Нити икада могах изрећи - колико ме тад то спасава Заћутим, јер ван провидности постоји ли икоја грађа, Спрам које живот овај цели изгледаће

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

столом и не даје им прву чашу вина), и, оваква, ова етичка оцена (коју је било ко било коме у различна времена могао изрећи — не Марко Костадину, него Петар Павлу) истиче поступак према „новим господарима“ (које Зоговић производи у властелу

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тога рад, то покуси се изрећи Петар: »Господине, ако си ти, а ти ми учини то и реци да изађем из кораба слободно ми ступити на море, те да могу по

Те господа Бога величајући заједно да га прослављамо и да који год између вас то не би се покусио изрећи: »Море ти, звекане, не дотичи се к мени, ја сам чист и свети отац, а тко ли је такав какав сам ја?

Што се не смислимо о томе, како врло сматрамо мислећи се што и како ћемо што изрећи и меркајући на одсудне речи чим се вешто можемо одговарати да не би се у чему спотакнули ни се у незгодној којој речи

Псујеш, вичеш, облагујеш спречајући се, а ништо не знајући ти које зло, квар ли који, право изрећи на њу, кроме своју ти кривицу што покриваш срама рад непрочувена се што те је где снашло; зачепркавајући то, со том ти

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности